Izvor: B92, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u središtu Balkanske rute
Beograd -- Ne postoji vrsta ni količina droge koju od Albanaca sa Kosova i Metohije nije moguće naručiti, piše Blic.
Pozivajući se na izvor u MUP-u Srbije list piše da se isporuka ugovara pod uslovom da jedan čovek iz tabora naručioca odsedi u taboru isporučioca dok se transfer ne obavi. "Za krijumčarenje se obično angažuje profesionalni vozač, koji i ne zna u kakav se rizik upušta. Njemu se kaže da treba da preveze neku robu, plaćen je po turi i tu je za njega >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kraj priče", kaže taj izvor.
"Međutim, glavni posao, pored njega, u pratnji uvek nadgleda čovek koji je uključen u celu narko-mrežu, čovek koji zna ko kome i kuda šalje drogu i koji preuzima novac", kaže izvor. Takav scenario primenjen je i prošlog ponedeljka, kada su se dva Albanca, vozač i njegov saputnik, s 45 kilograma heroina, skrivenim u rezervnom točku šlepera, zaputili iz Preševa ka Italiji. Bez problema su prešli granice Srbije, Hrvatske i ušli u Sloveniju, ali su otkriveni na prelazu Vrtojba, između Slovenije i Italije. Tek tada se carinicima učinilo sumnjivim to što je šleper prazan, pa je urađen detaljan pregled vozila. Rezultat te kontrole je najveća zaplena heroina ove godine u Sloveniji. Unajmljenom vozaču i njegovom saputniku, koji je glavni trag policiji u potrazi za naručiocima heroina, određen je pritvor.
Izvor Blica kaže da su albanska mafija i narko-dileri, prema podacima FBI-ja, preuzeli prvenstvo na svetskom tržištu droge, ostavljajući iza sebe kolumbijske kartele, italijansku mafiju i kamoru, japanske jakuze i kineske trijade. "Centri narko-dilera su Priština, Peć i Prizren, a marihuana, heroin, hašiš, kokain i druge droge na Kosovo stižu iz Avganistana, Irana i Pakistana, preko Albanije i Makedonije. Sa Kosova se u Evropu i SAD plasira 40 odsto heroina, a na zapadnoevropsko tržište svakog meseca po pet tona", kaže izvor lista.
Albanskoj narko-mafiji poslednjih meseci na ruku je išlo i značajno povećanje proizvodnje heroina u Avganistanu. Odatle se grana nekoliko puteva droge ka Zapadnoj Evropi. Srbija je u središtu takozvane Balkanske rute, preko koje se iz Bugarske droga krijumčari dalje ka Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji i Austriji. Takav položaj Srbije omogućio je i aktivnu ulogu i ovdašnjim dilerima, koji drogu nabavljaju preko Bugara i Turaka, ali i od Albanaca sa Kosova. Droga stiže preko Velikog Trnovca, Preševa i Bujanovca, a glavni srpski narko-centar je Novi Pazar. "Deo droge ostaje ovde, a veća količina prebacuje se u zapadnu Evropu, i to kod proverenih veza, naših državljana koji tamo borave ili stranaca koji su sigurni u biznisu. Srbi su tako veći deo narko-kolača preuzeli u Sloveniji, a kontrolišu i tržište heroina u Danskoj. U Sloveniji konce vuče naš čovek, poznat po najuticajnijim narko-vezama koje protežu čak do vrha kolumbijskog kartela, dok veze u Danskoj potiču iz vremena Zemunskog klana. Srpska policija ove godine je zaplenila 233 kilograma heroina i presekla devet krijumčarskih kanala", navodi isti izvor.
