Izvor: Politika, 10.Dec.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Novi Zakon o javnim preduzećima i departizacija
Ivan Andrić: Javna preduzeća svake godine prave gubitak od milijardu evra, a budžet Srbije godišnje iznosi osam milijardi evra.- Saša Milenić: Posle ovog zakona javna preduzeća neće moći da se dobiju kao plen na osnovu političke volje ili „partijskih mišića”
Postizborna računica do sada je bila vrlo jasna – ulazak u vladajuću koaliciju nije strankama donosio samo političke pozicije već, za njih gotovo ništa manje važnu, i podelu javnih preduzeća. Što bolji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izborni rezultat to i bolje i „jače” javno preduzeće.
Ovih dana u Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o Predlogu zakona o javnim preduzećima za koji vlast tvrdi da uspostavlja potpuno nova pravila u odnosu prema javnim preduzećima, a u skladu s predizbornim obećanjem o departizaciji i profesionalizaciji državnih firmi. Opozicija, a posebno Liberalno-demokratska partija, uložila je veći broj amandmana, a neke od njih Vlada je i prihvatila. O tome da li ovaj zakon zaista donosi suštinske promene u odnosu prema javnim preduzećima razgovarali smo sa Sašom Milenićem, iz Ujedinjenih regiona Srbije, i Ivanom Andrićem, iz Liberalno-demokratske partije.
Milenić: Ovaj zakon donosi podizanje kriterijuma stručnosti i profesionalnosti kada su u pitanju rukovodeće funkcije u javnim preduzećima. I to ne samo za direktore, ne samo za nadzorne odbore, a i za njih, nego čak i za konkursne komisije koje će učestvovati u procesu izbora kandidat za funkciju direktora u javnom preduzeću. Zakon predstavlja unapređenje postojećeg odnosa države prema svom vlasništvu u javnom preduzeću ka buđenju duha poslovnosti, odgovornosti, profesionalizma.
Politika: LDP je imao najviše primedbi na ovaj zakon?
Andrić: Koliko je veliki problem funkcionisanje javnih preduzeća pokazuje činjenica da niko ne zna koliko ih tačno ima i to je neverovatno. Svi mi, uključujući i ministra i poslanike, baratamo cifrom Fiskalnog saveta koji kaže da ih ima oko 700. U njima je zaposleno 10 odsto ukupno zaposlenih u Srbiji, a ona su toliko inertna, neefikasna da generišu 40 odsto ukupnog privrednog duga svake godine. Dakle, ona ne da proizvode neku novu vrednost, nego svake godine prave gubitak od milijardu evra, a da bi bilo jasnije budžet Srbije je osam milijardi evra. Zašto se sve ovo dešava? Zato što se ljudi koji vode ta preduzeća ne ponašaju kao direktori preduzeća. Oni nisu ni izabrani ni kvalifikovani.
Politika: Mislite ne ponašaju se kao menadžeri?
Andrić: Da. Država je inače vrlo loš upravljač i ona u ekonomiji manje ili više smeta. Funkciju države treba ograničiti na funkciju dobrog vlasnika. Jer, niti je dobar trenutak za privatizaciju, niti je moguće sve to odjednom. Ona treba da se ponaša kao pravi vlasnik. Da je tako, ona bi se trudila da na čelo firme postavi nekoga za koga misli da bi najbolje koristio te resurse, povećavao efikasnost, smanjivao troškove. Kako se to radi? Najbolje rešenje je javni konkurs. I on je ovim zakonom uveden i to je prava promena, do sada to nije postojalo. Intencija ovog zakona svakako je bila departizacija. Suštinski to znači onemogućavanje dnevne politike da upravlja javnim preduzećima zato što ona ima širi interes od upravljanja javnim preduzećem. U krajnjem rezultatu to dovodi do ovog stanja u kome smo mi i u kome imamo 700 burazerskih preduzeća koja su sva gubitaši i nemaju nikakvu ideju o nekom napretku.
Naša ključna zamerka – reforma –bila bi odvajanje stranaka od tog kolača. Mi priznajemo da se ovde radi o uvođenju kriterijuma, ali pogledajte moć vlade. Od 700 javnih preduzeća 650 su lokalna. Ovi kriterijumi uvedeni u novom zakonu se ne odnose na izbor direktora lokalnih javnih preduzeća.
Politika: Ministar Dinkić je priznao da nije bilo konsenzusa o departizaciji i da je ovo maksimum koji je mogao da se postigne? Znači da se neko iz koalicije tome protivio?
Milenić:Ne bih ja temu spuštao na taj nivo. Ovo je sistemski zakon. Ovde je reč o nepostojanju izgrađenog, raščlanjenog, sistemski uobličenog javnog interesa. Ovaj zakon je postavio vrlo precizne kriterijume koji moraju biti dopunski uslov jer polazimo od uverenja da je zapravo jednoj vrsti bahatosti, osionosti u raspolaganju javnim dobrima, tačnije partijskom voluntarizmu, najodlučniji protivnik kompetentnost, profesionalizam i radno iskustvo. Ovim zakonom je ojačana pozicija struke i zahteva profesionalnosti. On sigurno predstavlja korak napred, kao što i kritika koju smo dobili, pre svega od poslaničke grupe LDP-a, predstavlja njegovo dalje unapređivanje. Čitav niz njihovih amandmana će biti usvojen i to je nesporno unapređenje zakonskog teksta. Posle ovog zakona ne bi smelo više biti sporno da li se može samo na osnovu političke volje, partijskih mišića dobiti javno preduzeće kao plen. Ne bi moglo. Prigovor na lokalnom nivou? I za lokalni nivo važi obaveza sprovođenja konkursa i važe kvalifikacioni uslovi. Za njih ne važi ona obaveza kvalifikacionih uslova nadzornog odbora iz razloga koji se, bojim se, moraju uvažiti.
Andrić: Ni direktor ne mora da ispunjava iste uslove kao direktor javnog preduzeća na republičkom nivou.
Milenić: Ostavljen je prostor da se statutom preduzeća ti kvalifikacioni uslovi mogu i dodavati.
Politika: Koliko je realno da će se to i raditi?
Milenić: Građani treba da prosuđuju. Na tome će se meriti i stepen odgovornosti izabranih lokalnih vlasti. Što se tiče URS-a videćete da ćemo se mi u svojim predlozima i ponašanjima pridržavati strožih standarda nego što ih zakon propisuje.
Politika: LDP je prozivao neke stranke i pojedince da se protive departizaciji?
Andrić: Nije nama bila namera da nekoga lično kritikujemo. Ali, jasno je da je ovo maksimum iz nekog razloga. Dakle, postoji neko u vladajućoj koaliciji ko bi možda išao i dalje, a postoji i neko ko ne bi. Mi smo onda pitali ko je protiv. Javnost zaslužuje da to zna. I naravno da nije bilo moguće dobiti konkretan odgovor. Ali mi iz diskusija možemo da kažemo ko je protiv. I jasni su nam i motivi. Oni nisu suštinski važni, oni su lični. Jedna posledica ovakvog sistema u Srbiji omogućava da nečiji lični razlozi stanu na put jednom tako opštem interesu kao što je ovo. Dobro je što se ova tema konačno otvorila i to u instituciji u kojoj treba.
Politika: Jedna od zamerki je bila da će od pet članova nadzornog odbora tri predlagati vlada, odnosno stranke, što posredno omogućava uticaj na izbor direktora?
Milenić: Prema važećem Zakonu o javnim preduzećima na nacionalnom nivou vlada može da imenuje koga hoće za direktora. Ne postoje nikakvi kvalifikacioni uslovi. Sada, organ koji vrši osnivačka prava jeste taj koji imenuje, ali uz vrlo precizne uslove. Ne treba zanemariti ni to da u Srbiji govorimo o populaciji s relativno niskim procentom zastupljenosti akademskih građana. Nije lako u Srbiji u svim sredinama ispuniti taj kriterijum visokog obrazovanja za sve članove nadzornih odbora, za sve članove komisija za imenovanje i za sve rukovodioce. A nemate nijednu lokalnu samoupravu bez javnih preduzeća.
Politika: Direktori koji su ranije izabrani ostaju na tim funkcijama?
Milenić: Tako je, ali postoje uslovi za razrešenja. Može se očekivati da će svi oni direktori koji su izabrani pre stupanja na snagu ovog zakona možda čak i do kraj mandata ove vlade ostati na tom položaju.
Politika: Koliko će onda javnih preduzeća dobiti nove direktore izabrane po novom zakonu?
Milenić: Ne znam odgovor. Blagi nedostatak ovog zakona u tom pogledu je što na izabrane direktore neće moći da se primeni zakon koje je predložila ova vlada nego onaj koji je predložio DS.
Andrić: Mi smo predložili da se svi ponovo izaberu. Ako zaslužuju da budu najmanji je problem da se ponovo izaberu. Mi bismo pristali na to da i partijski funkcioner može da bude izabran na mesto direktora.
Milenić: Može, ali mora da zamrzne funkciju.
Andrić: Ne bismo se bunili ako bi komisija za izbor bila potpuno nezavisna. Mi ukazujemo na činjenicu da je komisija politička i nadzorni odbor politički. U takvoj atmosferi stručnjak koji nije u stranci neće se ni kandidovati ako mu je protivkandidat neki stranački funkcioner. Neće ljudi da učestvuju u nečemu za šta da misle da je već gotovo.
Milenić: Ne kaže nigde Predlog zakona da je komisija politička nego pored kriterijuma struke, obrazovanja i radnog iskustva nije naveden eliminacioni kriterijum za političke funkcionere. Kandidati ne moraju biti politički angažovani.
Andrić: Zakon definiše da izvršni odbor direktora ima najviše sedam članova i tu će dolaziti do partijske podele – gde bi jednoj stranci pripao marketing, jednoj nabavke, jednoj finansije. U jednom delu naših političkih stranaka smatra se normalnim da stranke rukovode preduzećima. Zato mi moramo da budemo mnogo rigidniji nego što su druge zemlje. Direktora Bi-Bi-Sija postavlja premijer, s tim treba da se složi opozicija, ali nikada nije došlo do situacije da opozicija nije toga prihvatila. To znači da je on vodio računa koga će da predloži.
Milenić: Kada gledate javnu raspravu vidite gde se sve predlaže da se partijski angažovanim ljudima zabrani učešće u radu. To izgleda prilično zabrinjavajuće – i u policiji, i u javnoj upravi, i u sudstvu, i u javnim preduzećima, pominjala se i prosveta, a u tom kontekstu se često pominju i mediji. Ako iz svih tih delatnosti eliminišete ljude koji su politički angažovani, ne samo što time otvarate pitanje diskriminacije politički angažovanih građana nego se stavlja pod znak pitanja nešto što jeste javni interes Srbije, a to je veći stepen zainteresovanosti građana za društvena zbivanja, njihov neposredni politički angažman, unapređivanje demokratije i političkog pluralizma.
Politika: Biće usvojeni neki amandmani opozicije?
Milenić: Najveći broj amandmana LDP-a
Andrić: Ali ne suštinski
Milenić: Koji neće?
Andrić: O direktoru koji ne može da vrši funkciju u stranci godinu dana pre izbora, mi ne prihvatamo zamrzavanje funkcije.
Politika: Da li će javna preduzeća i dalje biti primamljiv plen za stranke?
Andrić: Priznanjem da nije mogao biti napravljen ključni korak u stvari negde se priznao poraz od te partokratske strukture. U sprovođenju zakona očekujem svaku moguću opstrukciju. Ne očekujem ključnu promenu. Nije dovoljno samo konstatovati da je atmosfera loša. Obaveza vlade je da menja odnose u društvu.
Milenić: Ja ne očekujem otpore i opstrukcije u primeni zakona zato što nije prihvatanje konstruktivnih amandmana LDP-a i unapređenje zakonskog teksta izraz lične volje ministra Dinkića nego je to stav vlada.
Jelena Cerovina
objavljeno: 10.12.2012.
.jpg)
