Izvor: Politika, 23.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kao agroindustrija
Procenat školovanih seljaka u Srbiji je nizak, jedva da ih je tri odsto!
Popis poljoprivrede seprivodi kraju i 17. decembra počeće sabiranje i obrada podataka iz upitnika. Nije uočena prevelika radoznalost o ishodupopisa jer se on odavno naslućuje. Potvrdiće se da je,od prošlog popisa osetno smanjen broj poljoprivrednika,porasla je starost onih koji vode domaćinstvo a stada stoke sumanja. Seoba mlađeg seoskog sveta je nastavljena,posebno iz viših predela. Dr Vladimir >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stipetić i Svetozar Livada, obojica univerzitetski profesori iz Zagreba, još pre četiri decenije (!) upozorili su da se, u onoj Jugoslaviji, dogodio stampedo: neviđenom brzinom mladi su odlazili, čak i bežali u gradove, naše i tuđe, tražeći izvesniju, veću zaradu i lagodnije uslove življenja. Namerno su upotrebili izraz „stampedo”, prikladan za divlje životinje koje, odjednom, celo krdo, jurne u pravcu izvora pitke vode ili bogatijih pašnjaka. Potraga za boljim uslovima je u korenu svih velikih seoba i migracija.
Narodna izreka opominje: „klin se klinom izbija”. Ako je pražnjenje sela izazvano niskim dohotkom – onda je rekolonizacija i oživljavanje pustih prostora mogućeukoliko se poljoprivrednicima, pa i brđanima i planincima, pomogne i pokaže kako da postanu produktivniji i imućniji. Poljoprivredi nije poklanjana odgovarajuća pažnja. Još manje pomoć. Neke sitnije olakšice (neznatno više premije za mleko) nisu bile dovoljne da ih uvere da se vlast stara o njima, da ceni teže uslove životai rad, te da je spremna da ih dugoročno podrži, ukoliko se ne otisnu niz planinsku padinu, u pravcu rečne doline koja noću blešti, okupana u moru električne rasvete. Za onog ko živi u polumraku – svetlost ima magnetsku i magičnu snagu: teško joj je odoleti! O pogrešnom, maćehinskom odnosu prema seljaštvu, posebno prema gorštacima, svedoči i nizak udeo poljoprivrede u budžetu.
Ima nagoveštaja da će biti načinjen zaokret. Priprema se, i biće uskoro usvojena, dugoročna Strategija razvoja agrara. Srbija će se okrenuti agroindustriji – jedinoj obnovljivoj privrednoj grani, oslonjenoj na domaće izvore, manje zavisnojod kriznih poremećaja u svetu. Hrana je važan strateški artikal i Srbija mora više daulaže u navodnjavanje, u nove mašine,guste zasade voća,plastenike za povrće, rasnu stoku itd. U tome je prilikada, iz danas opustelih „pasivnih krajeva”, dobijemo mnogo zdrave i ukusne hrane i povećamo naš devizni konto.
Smanjenje udela poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj populaciji je neumitno. Ne treba tugovati što nestaju idilični seoski prizori, s velikim porodičnim zadrugama i mobama. Do toga je došlou svim razvijenim zemljama i nizak procenat poljoprivrednog stanovništva nije znak propadanja već izraz visoke razvijenosti zemlje.
Umesto tugovanja – zaokret. Posle popisa Vladu Srbije i sve opštine morao bi da zabrine pad produktivnosti u poljoprivredi:stotine hiljada hektara parloga,prazne staje.Tu je koren naših nedaća! To je i napadna tačka i smer budućih poduhvata. Veliki planinski prostori moraju da ožive,da se ponovo zabele travnjaci sjeničke visoravni, Starog Vlaha, na Staroj planini. Piroćanci poslednjih godina jedu kačkavalj iz Bugarske, jer iznad grada na Nišavi jedva da ima većih stada ovaca i goveda. Uvozimo prasad i utovljene svinje a nekad smo bili ugledni, značajni izvoznici „bebibifa”, presovanih svinjskih šunki. Oni koji gaje stoku danas su manjina. Moramo najpre da se vratimo tamo gde smo bili osamdesetih godina prošlog veka pa onda da sustižemo najbolje agrarne zemlje Evrope. Za to je potrebno znanje i generacija mladih, ujedinjenih, školovanih poljoprivrednika. A procenat školovanih seljaka u Srbiji je nizak, jedva da ih je tri odsto!
Ovakvi, i drugi, podaci izpopisa su i putokaz u kom pravcu treba da se okrenemo. I krenemo...
Zaharije Trnavčević
predsednik Nacionalnog agrarnog saveta
objavljeno: 23.11.2012.
