Izvor: Politika, 16.Okt.2010, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kao Holivud
Šta je značilo biti Srbin u Drugom svetskom ratu? Jasenovac, Kragujevac, ili spasavanje američkih pilota?
Hoće li Vlada Srbije podržati ideju ministra odbrane Dragana Šutanovca da Srbija finansira snimanje filma o spasavanju američkih vazduhoplovaca tokom Drugog svetskog rata? Hoćemo li dobiti srpsku verziju „Spasavanja redova Rajana”?Obilazeći nedavno selo Pranjani, odakle je sa improvizovanog aerodroma 1944. godine avionima C-47 evakuisano više od 500 američkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pilota i navigatora, ministar odbrane se založio za snimanje filma o tom događaju rekavši da je uveren da će vlada dati sredstva za taj film. Iz vlade, za sada, ni reči o tome. Verovatno vlada ima prečeg posla u smirivanju štrajkova, ili neki u vladi možda misle da Pentagon treba da odvoji pare za taj projekat. A ovi u Pentagonu ćute, izgleda da im ne pada na pamet da to finansiraju. Nešto nisam primetio ni da je američka ambasadorka gospođa Meri Vorlik, obilazeći selo Pranjani, obećala pare za taj film. Odmah da se razumemo, ja podržavam ideju ministra odbrane Dragana Šutanovca, ali me muče neke dileme. Glavna je, šta želimo da dokažemo tim filmom.
Nije sporno da su američki vazduhoplovci spaseni u Srbiji i da je to bila jedna od najvećih takvih operacija u Drugom svetskom ratu. Istina, oko 200 američkih pilota spaseno je skoro u istom vremenskom periodu i u Sloveniji, spasili su ih partizani i evakuisali sa improvizovanog aerodroma u Beloj Krajini. Jedan avion C-47 i danas stoji tamo na livadi kao spomenik. U Ljubljani se još niko nije setio da o tome snimi film. Možda zato što je to, ipak, u principu, bila jedna logistička operacija. A logističara baš i nema u filmovima o Drugom svetskom ratu. Za Spilberga ili Kameruna to i nije neka posebno atraktivna filmska priča. Piloti pogođenih aviona spustili se u zemlju Srbiju, spasili ih seljaci, verovatno nije bilo ljubavnih zapleta ni američki gledano herojskih trenutaka. Možda bi se filmski mogla iskoristiti sekvenca kada narod ubrzano ravna teren poljskog aerodroma, a Nemci kao žele da zauzmu taj prostor. Samo, pitanje je koliko bi to bilo u dosluhu sa činjenicama.
No, hajde da snimimo taj film. Kako ćemo prikazati četnike koji su organizovali evakuaciju američkih pilota?Hoće li na filmu biti i general Draža Mihailović?Jesu li ti četnici bili Jugoslovenska vojska u otadžbini ili samo srpski četnici? Hajde da redefinišemo ko je u Drugom svetskom ratu pobedio na ovim prostorima. Šta znači biti pobednik? Da podelimo pobedu u tom ratu? Ili, šta je značilo biti Srbin u Drugom svetskom ratu? Jasenovac, Kragujevac, ili spasavanje američkih pilota? Hoćemo li taj film snimati zbog interesa političke elite Srbije i naše ljubavi sa Amerikom, ili zbog vrednosti sećanja? Konačno, na kraju svih ratova pobedničke sile pišu istoriju i snimaju filmove tako da to uvek bude u interesu njihovih elita. Tako je bilo i u Titovoj Jugoslaviji, „Neretva”, „Sutjeska”. Naravno, pri tome se manje laskava sećanja uvek potiskuju. Opasno je doterivati istinu i istoriju da bi je usaglasili sa ideološkim fantazmima. Može li jedan film negirati kolaboraciju? Ili će politika biti sadržaj istorije? Koja od svakog novog režima na ovim prostorima uvek počinje iznova.
Hajde da snimimo taj film o spasavanju američkih pilota, ali šta ćemo sa jugoslovenskim kraljem Petrom Drugim? Hoćemo li žrtvovati kralja u ime Draže? Kao što je Milošević žrtvovao Tita u ime sebe. Hajde da veličamo Kraljevinu Jugoslaviju na račun bivše SFRJ kao neuspešnog komunističko-socijalističkog eksperimenta. Ali zašto se onda niko nije setio da se snimi film o herojima sa monitora „Drava”, koji nisu prihvatili kapitulaciju i koji su se borili protiv Vermahta u aprilskom ratu 1941. Film o heroju, poručniku bojnog broda prve klase Aleksandru Beriću koji je pozdravljajući jugoslovensku zastavu potonuo zajedno sa brodom. Ili film o herojima sa razarača „Zagreb”, poručnicima bojnog broda Sergeju Mašeri i Milanu Spasiću, koji su odbili da razarač predaju Italijanima, digli ga u vazduh i potonuli sa brodom. Ili, film o pilotima Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva koji su herojski branili Beograd u aprilu 1941. Valjda taj film smemo da snimimo, ako već ne možemo o pilotima koji su branili zemlju 1999.
Je li neko razmišljao da snimi film o pripadnicima Crvene armije koji su ginuli oslobađajući Beograd? Ili sam ja naivan? Razmišlja li neko u Srbiji da snimi film o Jasenovcu?
Ne smemo doći u situaciju da otvaramo vrata za rehabilitaciju raznih kolaboracionističkih snaga koje su tokom Drugog svetskog rata sarađivale sa okupatorom. Jesu partizani i četnici u Srbiji zakonom izjednačeni, ali bilo je apsurdno objašnjenje da su se i jedni i drugi borili za Srbiju. Koliko znam, zvanično, borili su se za Jugoslaviju.
Dakle, da snimimo taj film i zapevamo pesmu: „Dva svetska rata i jedno spasavanje”.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 16/10/2010
