Izvor: Politika, 12.Jun.2015, 22:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija će tražiti izručenje Orića

Ratni komandant Srebrenice dve nedelje u švajcarskom pritvoru, Srbija dobila rok od 18 dana da pošalje dokumentaciju

Iz švajcarskog Ministarstva pravosuđa potvrđeno je da će od Srbije tražiti da u narednih 18 dana pošalju zvaničan zahtev za ekstradiciju Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH na teritoriji Srebrenice.

Njemu je u toj zemlji određen pritvor od 14 dana ali će, ako srpsko tužilaštvo maksimalno iskoristi rok za slanje dokumentacije i dokaza, pritvor morati da mu se produžuje. Može, zbog procedure, da se dogodi i da dvadesetogodišnjicu obeležavanja genocida u Srebrenici 11. jula ove godine ratni komandant ovog grada provede iza rešetaka.

Orić je izjavio da se protivi izručenju i najavio, preko svojih zastupnika, žalbu na pritvor.

U Tužilaštvu za ratne zločine nisu nam juče potvrdili da li će i kada preko međunarodne pravne pomoći uputiti švajcarskom sudu zahtev i dokaze, ali nezvanično, veoma je sigurno da će to uraditi u datom roku. Tako je, uostalom bilo i do sada kada je reč o ekstradiciji ljudi koje Srbija potražuje.

Optužnica protiv Nasera Orića, podignuta 2013. godine, još nije pravosnažna i zbog toga je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine nije javno objavilo. Ta optužnica dostavljena je sudu radi sprovođenja redovne procedure koja podrazumeva podnošenje prigovora i žalbi. Tek kad se uruči optuženima, Oriću i ostalima, pa oni podnesu prigovore i žalbe, sledi „žig pravosnažnosti”.

Kad bude okončana ova faza postupka, optužnica će biti obelodanjena i stavljena na zvaničan sajt Tužilaštva. Za sada, tužilac Vladimir Vukčević ne želi da se oglašava o postupku ekstradicije Orića, koji je uhapšen u Švajcarskoj.

Poznato je da je Tužilaštvo za ratne zločine 4. avgusta 2011. godine, na osnovu krivične prijave MUP-a Srbije, podnelo zahtev za sprovođenje istrage istražnom sudiji Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu protiv Nasera Orića i još četiri osobe zbog osnovane sumnje da su 12. jula 1992. godine počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestu Zalazje, Donji Potočari, opština Srebrenica.

Naseru Oriću i drugim osumnjičenima stavlja se na teret da su tom prilikom ubili devetoro civila srpske nacionalnosti.

Rešenje o sprovođenju istrage doneto je 9. decembra 2011. godine. S obzirom na to da je Orić bio nedostupan pravosudnim organima Srbije, sud mu je, u odsustvu, odredio pritvor 26. decembra 2013. godine i doneo naredbu o raspisivanju poternice.

Da li će Orića Švajcarska isporučiti Srbiji ili odbiti zahtev, pa ga pustiti na slobodu, ostaje bez odgovora sve dok švajcarski sud ne odluči.

Da li je realno da švajcarske vlasti Orića isporuče Srbiji?

Umesto odgovora, podetimo se ranijih sličnih slučajeva.

Ejup Ganić, član ratnog Predsedništva BiH, uhapšen je 1. marta 2010. godine na aerodromu „Hitrou” u Londonu „na osnovu preliminarnog zahteva srpskih vlasti”. Uhapšen je zbog sumnje da je u maju 1992. učestvovao u napadu na kolonu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, te mu je određen pritvor od mesec dana. Na ročištu za razmatranje validnosti zahteva Srbije za ekstradiciju, održanom pred Osnovnim sudom u Londonu 9. marta, Sud je od vlasti u Srbiji zatražio da dostave svu dokumentaciju u slučaju protiv Ganića, a prema Ugovoru o izručenju između Srbije i Velike Britanije, za to imaju 45 dana.

Sud je dan kasnije pustio Ganića na slobodu, uz kauciju od 200.000 funti.

Pregovori zvaničnika Srbije i BiH oko odustajanja od zahteva za izručenje Ganića Srbiji počeli su polovinom marta, pre nego što je trebalo da istekne zakonski rok do 13. aprila za predaju zahteva.

Tokom jednog sastanka početkom aprila u Sarajevu, prema turskom ministru spoljnih poslova Ahmetu Davutogluu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je od Turske tražio da izdejstvuje da BiH zvanično zatraži preuzimanje slučaja Ganić, jer bi, kako mu je objasnio, takav zahtev Srbiji dao zakonsku osnovu za odustajanje od ekstradicionog zahteva. Tada je zvanično obećano da će Srbija povući zahtev, ukoliko BiH bude tražila preuzimanje a ne bude kritikovala i napadala predstojeću rezoluciju o Srebrenici koju treba da usvoji srpski parlament, i u kojoj se neće pominjati reč genocid nego težak zločin.

Posle pet meseci procesa, krajem jula 2010. godine, sud u londonskoj opštini Vestminster odbio je zahtev Srbije za izručenje Ganića.

Sud je odluku obrazložio rečima da se radi o politički motivisanom slučaju. Sud je kritikovao Beograd zbog toga što je ovaj slučaj uopšte pokrenuo. „Proces je pokrenut i iskorišćen u političke svrhe i kao takav ukazuje na zloupotrebu britanskog suda”, izjavio je sudija Timoti Vorkman: „Zaključio sam da nema valjane opravdanosti za vođenje procesa protiv doktora Ganića.” U obrazloženju se dodaje da sud u Londonu nije uspeo da pronađe nove i značajne dokaze u odnosu na prethodnu istragu Haškog suda, te da je zaključio da nema nikakve osnove za izručivanje i pokretanje procesa.

Sličan je slučaj i s penzionisanim generalom Armije BiH Jovanom Divjakom, koji je uhapšen 3. marta 2011. godine na aerodromu u Beču, po poternici iz Srbije zbog događaja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine, na kojoj je bio i Ganić.

Posle kraćeg zadržavanja u ekstradicionom pritvoru, general je uz kauciju pušten na slobodu i u Beču je proveo oko pet meseci, čekajući na održavanje ročišta.

Austrijski sud u Korneuburgu doneo je krajem jula 2011. odluku kojom se odbija zahtev Srbije za izručenje Divjaka. Sud je ocenio da nema garancija da bi Jovan Divjak u Srbiji imao pošteno suđenje i zbog toga je zahtev Srbije za njegovo izručenje odbacio kao nedopušten.

Bruno Vekarić, zamenik specijalnog tužioca za ratne zločine, tu odluku je prokomentarisao rečima da su „odlučivali neki drugi razlozi a ne pravo i pravda”.

D. Čarnić - O. Milanović

------------------------------------------------------------

Zahtev za izručenje bi pogoršao odnose BiH i Srbije

Sarajevo – Uz isticanje ratnih zastava i parola sa natpisima „Svi smo mi Naser” i „Nasilje nad državljanima BiH mora prestati”, juče je nekoliko desetina građana okupljenih ispred zgrade parlamenta BiH u centru Sarajeva iskazalo podršku ratnom komandantu Srebrenice Naseru Oriću, koji je uhapšen u Švajcarskoj na osnovu poternice Srbije. Skoro celi grad je „oblepljen” Orićevim fotografijama i plakatima sa porukama podrške.

„Želimo da iskažemo opšte razočarenje. Mislimo da svaki građanin BiH treba da bude razočaran, pogotovo mi koji smo preživeli agresiju. Ovo je gnusan način, smatramo da je Švajcarska nanela veliku nepravdu. Tražimo prekid diplomatskih odnosa sa Srbijom i povlačenje našeg ambasadora”, poručili su, između ostalog, učesnici protesta kojima se pridružio i jedan broj građana iz Srebrenice i drugih gradova u BiH.

Bošnjački političari osuđuju hapšenje Orića, koji je za njih heroj, i najavljuju da će mu pružiti pravnu pomoć i zaštitu kako bi što pre bio oslobođen. Istovremeno tvrde da Interpolova poternica ne postoji i da će se „dokazati da je Orićevo ime skinuto sa liste poternica”, te da je švajcarska policija „napravila kardinalnu grešku”.

„Iz dokumenata našeg Interpola, Ministarstva pravde i Direkcije za koordinaciju policijskih tela mislim da će videti da se radi o grešci i da će Naser Orić biti pušten na slobodu”, izjavio je predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić. On je rekao kako od Srbije očekuje da ne podnese zahtev za izručenje, jer bi „to znatno pogoršalo odnose BiH i Srbije”.

Protesti u Sarajevu (Foto Beta)

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović zatražio je juče od ambasadora Švajcarske u BiH Hajnriha Mauera da vlastima svoje zemlje prenese najoštriji protest „zbog izuzetno neprofesionalnog i krajnje ponižavajućeg načina na koji je policija Kantona Ženeva izvršila pretres i hapšenje Orića”, kao i načelnika Srebrenice i potpredsednika skupštine te lokalne zajednice.

Glavni tužilac BiH Goran Salihović ne isključuje mogućnost da je još uvek na snazi „crvena poternica” na osnovu koje je švajcarska policija privela Orića i odredila mu ekstradicijski pritvor u trajanju od 14 dana.

„Znam sigurno da nema Interpolove poternice. Moguće je da postoji takozvana crvena poternica između Švajcarske i Srbije, videćemo šta će biti”, kazao je on i dodao da će, „ako dođe do formiranja slučaja tražiti da preuzme taj slučaj”.

Poslanik u parlamentu BiH Staša Košarac pozdravio je hapšenje Orića i izrazio očekivanje da će biti izručen Srbiji kako bi odgovarao za zločine koje su u podrinjskim opštinama počinile jedinice pod njegovom komandom.

„Pošteno suđenje Oriću predstavljalo bi pobedu istine nad lažima i manipulacijama bošnjačke politike, kao i pobedu nad nepravdom i pristrasnošću kako Tužilaštva u Hagu, tako i Tužilaštva BiH”, rekao je Košarac.

D. Stanišić

------------------------------------------------------------

RS: Nada u pravdu i zebnja od fijaska 

Vest o hapšenju Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH u Srebrenici, u Republici Srpskoj doživljena je kao nada da bi pravda i dve decenije od zločina koji su počinjeni nad Srbima u Podrinju mogla biti zadovoljena, ali i sa zebnjom hoće li proces biti doveden do kraja.

Predsednik Boračke organizacije RS Milomir Savčić kaže da postoji mnogo materijalnih dokaza, izjava svedoka i porodica žrtava koje traže suđenje Oriću i konačno zadovoljenje pravde. Savčić je podsetio da je samo do januara 1993. evidentirano 1.300 ubijenih Srba u Podrinju, od Skelana do Zvornika, gde je delovala 28. divizija Armije BiH, čiji je komandant bio Orić.

Predsednik srebreničke Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS Mladen Grujičić kaže da je Orić, između ostalih, predvodio napad na srpska sela Zalazje i Sase na Petrovdan 1992, kada je ubijeno 69 Srba, a 20 ih je nestalo. „Krajnje je vreme da se prekine čekanje i da budu procesuirani počinioci zločina u kojima je na svirep način masakrirano i na razne načine ubijeno više od 2.000 Srba, među kojima je više od polovine bilo civila“, istakao je Grujičić.

Prema njegovim rečima, Orić treba da odgovara za zločin počinjen na Zalazju, ali i za zločine u Gnioni, Osretku, Viogoru, Karnu, Ratkovićima, Brežanima, Krnjićima, Magašićima, Zagonima, Fakovićima, Podravanju, Bjelovcu, Kravici, Skelanima i okolnim selima u kojima je ubijeno više stotina srpskih civila u toku 1992. i 1993.

U Savezu logoraša RS skeptični su, jer smatraju da Orić neće biti izručen Srbiji, već da će biti pušten na slobodu poput Jovana Divjaka i Ejupa Ganića. Oni podsećaju da su još 2009. predali svu dokumentaciju Tužilaštvu Srbije za ratne zločine, među kojima se nalazi predmet „Naser Orić“.

Direktor Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica RS Milorad Kojić podseća da je 2009. Okružno tužilaštvo Trebinje u radu imalo predmet „Naser Orić“ i da je bilo pitanje dana kad će biti podignuta optužnica. Prema njegovim rečima, Haški tribunal je dao jasno mišljenje da Orić nije procesuiran u Hagu, ali da ima elemenata da se za krivično delo ratnog zločina procesuira pred Okružnim tužilaštvom u Bijeljini.

„Taj predmet potom iznenada preuzima Tužilaštvo BiH i od 2009. stoji u ladici. Kad je Srbija prošle godine raspisala poternicu za Orićem, njega je u kabinetu ugostio Bakir Izetbegović, koji je rekao da on neće biti izručen Srbiji i da neće biti procesuiran pred Sudom i Tužilaštvom BiH. Treba li onda da čudi zašto taj predmet stoji u ladici?“, pita se Kojić.

M. Kremenović

Nastavak na Politika...