Izvor: Vostok.rs, 18.Sep.2013, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija - beba kao krompir na pijaci
18.09.2013. -
Nekoliko decenija u Srbiji trguju novorođenčadima. Nije reč o pojedinačnim slučajevima, već o desetinama i stotinama otetih mališana. U poslednje vreme o tome se govori sve aktivnije, posebno posle odluke Suda za ljudska prava u Strazburu, koji je odlučio da se Zorici Jovanović, čije je tek rođeno dete nestalo iz jugoslovenskog državnog porodilišta daleke 1983. godine isplati 10 hiljada evra odštete.
Naš sagovornik je Vladimir Čičarević, rukovodilac >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << udruženje "Roditelji nestalih beba Srbije" koji tvrdi da je sam žrtva bebi-mafije.
- Meni je 2003. ukraden sin iz porodilišta. Ja sam pre dve godine posumnjao da mogu da postoje neke indicije da je on ukraden. Onda sam krenuo da tražim dokumenta, i da polako ulazim u trag da zaista postoje mnoge nepravilnosti u dokumentaciji koju smo dobili ja i bivša supruga. Krenuo sam malo dublje da to istražujem. I došao sam do jednog određenog momenta da sva dokumenta, sve dokaze koje sam ja predao javnom tužiocu, da oni to uopšte ne procesuiraju. To mi je mnogo bilo čudno. Onda sam se obratio jednoj grupi roditelja koja nije registrovana, u nekoj privatnoj varijanti. Bio sam na sastanku sa njima i onda sam čuo da postoji ustvari, hajde da tako kažemo, kriminalna grupa koja je mnogo jača čak i od narkokartela. Tako sam često slušao sa različitih strana da ćemo pre srušiti narkokartel nego bebimafiju. Ja sam godinu dana ćutao, ništa nisam radio, razmišljao sam kako da dođem do nekih drugih dokaza koji će ukazati javnom tužiocu da zaista beba jeste ukradena, i onda dolazimo do zaključka da od 2000. godine do 2012-2013 da je podneto preko hiljadu i po prijava i da se nijedna nije procesuirala samo zbog jednog problema, a to je zato što ne postoji zakon o ukradenim bebama. Mi u srpskom Zakoniku imamo taj 191. član koji samo govori o oduzimanju maloletnog deteta. I opet dolazimo u problem, zato što se kod oduzimanja maloletnog deteta radi o identifikovanoj osobi, sa matičnim brojem, imenom i prezimenom, dok je beba NN lice, nije identifikovana osoba. Tako da je to jedna rupa u zakonu. I naš prvi talas kampanje biće to potpisivanje peticije od 30.000 potpisnika, što nam Ustavom garantuje da mi predamo taj predlog zakona o ukradenim bebama Skupštini Republike Srbije, i oni treba u roku od 15 dana da nam jave da li to može ili ne može. Ja mislim da će to moći pošto iza udruženja roditelja nestalih beba, iza cele kampanje stoje najeminentniji ljudi. Znači, to su najpoznatiji naši glumci, književnici i mnogo ljudi koji će se narednih dana i nedelja pojaviti u medijima da podrže celu ovu kampanju. Tako da sam ja jednostavno iz svog ličnog iskustva video da je to jedna teška stvar, da je to ustvari jedna potpuna mafija, koja je razgranata ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi. Stupili smo u kontakt sa roditeljima iz Španije. Kod njih je tamo jedna velika medijska blokada. Oni ne mogu kao što sam ja mogao da se pojavim u medija centru da pričam o tome javno. Ja sam, eto, da kažem, taj krst uzeo na sebe i bilo mi je prećeno. Rečeno mi je da će me mrak pojesti ako izađem da sve to iznesem u javnost. Ali ono što me hrabri to je podrška apsolutno svakog kome sam se obratio za pomoć, da se čak i neki ljudi i neke organizacije iz Srbije same javljaju i stoje iza cele ove priče. Tako da mi sad imamo jedan dobar vetar u leđa, kao da su bukvalno svi sa nama.
Odakle takvo uverenje da su vašeg sina upravo ukrali?
- Sva dokumentacija ukazuje na to. Apsolutno sva dokumentacija. Kada vi dobijete dokumentaciju iz porodilišta ona mora da ima određene faksimile. Faksimil je odrđeni pečat na kome piše ime prezime i struka lekara. Moji dokumenti, i ja sam to dao u novine da slikaju, su bez faksimila, prešvrljani su bili pojedini brojevi, prešvrljana su bila imena i prezimena pojedinih lekara, pa čak i doktorka koja je vršila obdukciju mog navodno umrlog deteta je pre četiri godine otišla iz zemlje za Ameriku. Imamo čest slučaj da su lekari koje smo videli potpisane u tim bolničkim dokumentima uglavnom, da kažem slobodno, otišli, pobegli iz Srbije. Ja sam bio pre neki dan u Narodnom frontu, razgovarao sam sa čovekom koji je navodno predao moje mrtvo dete javnom komunalnom preduzeću Pogrebne usluge i on je rekao da njemu samo stižu deca u crnoj kesi, da on nema pravo da otvara tu kesu. Pošto je jedino njegov pečat bio tu predpostavljam da su čoveka prevarili. On je meni objasnio proceduru šta se radi kad umre dete. Dakle, dete kad umre na porođaju, babica uzima mrtvo novorođenče i nosi ga u posebnu prostoriju gde se vrši, da kažem, „pakovanje“ bukvalno tog mrtvog deteta u crnu kesu i onda se ono prosleđuje organu, odnosno tom višem tehničaru s kojim sam ja razgovarao, koji zavodi tamo taj protokol preminulih beba i predaje javnom komunalnom preduzeću. Znači, u 90% slučajeva imamo informacije da su babice krive za iznošenje dece iz porodilišta. Tako da faktički tu crnu kesu koja je zatvorena nema pravo da gleda niko sem babice. Mi tu imamo jedan jako dobar prostor da posumnjamo da na taj način nestaju deca. Ja sam ispitao celu proceduru, ispitao sam dokumenta, pokazao ih stručnjacima. Oni su rekli da je u mom slučaju nameštena dokumentacija. Znači, bez faksimila, bez potpisa lekara. Dokumentacija koja ne sme da bude u rukama pacijenta. Tako da je to bio jedan jako dobra pokušaj manipulacije, jako dobar pokušaj da nam neko zamaže oči, da mislite da ste dobili kompletnu dokumentaciju, ustvari, niste, naravno. Ono što je najrelevantnije u celoj priči, to je papir sa groblja. Ja savetujem svim roditeljima, svima onima koji sumnjaju da su im deca ukradena da odu u Ruzveltovu ulicu, pričam za one koji su na području Beograda, da napišu zahtev groblju da im daju potvrdu da li je njihovo dete tamo sahranjeno ili nije na osnovu datuma kada je dete preminulo. Na osnovu imena oca i majke i matičnog broja. Mi smo svi dobili potvrde da naša deca tamo nisu sahranjena.
U koje svrhe kradu novorođenčad?
Druge porodice usvajaju tu decu. To je jedna od svrha. Cena ukradene bebe je od 15 do 40 hiljada evra u Srbiji. Znači, neko može da dođe u dodir sa tim ljudima koji trguju decom, da im da, na primer, 30 hiljada evra i da kaže, ja hoću žensku ili mušku bebu. I oni vam kažu, u roku od mesec dana dobićete bebu sa papirima. Uglavnom se deca kradu da bi se davala drugim hraniteljskim porodicama. U druge svrhe, ja sam to isto rekao, mogu da se prodaju nekim organizacijama, odnosno sektama. To su uglavnom dečaci. Pretpostavljam da znate o čemu pričam. To je samo još jedan dokaz da je beba kao krompir na pijaci. Onoga koji prodaje uopšte ne zanima ko je kupac. A čak su deca, evo, skoro sam pogledao na internetu, bože oprosti, i živa i mrtva korišćena za seciranje, za razne eksperimente. To su neke priče za koje mi za sada nemamo nikakve dokaze, ali odnekud je procurela ta informacija i ja želim da javno kažem da ljudi znaju. Ne želim da pravim neku veliku senzaciju od ovoga, niti želim da pravim neki horor. Uglavnom se fetusi i neoformljena tela novorođenčadi koriste za kozmetiku.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/thewoodenshoes/cc-by-nc-sa 3.0
