Izvor: Blic, 20.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi su nostalgičari puni gneva i otpora
Srbi su nostalgičari puni gneva i otpora
E Paun ne voli da živi sam, kaže pop, i ako ženka umre, mužjak će odleteti. Gde? - pitam. Tamo gde će neko drugi moći da ga voli, kaže pop - napisao je David Albahari u najnovijoj zbirci priča 'Drugi jezik' nedavno objavljenoj u 'Stubovima kulture'. Komentarišući činjenicu da su pripovesti u ovoj knjizi zapravo popis posebnih trenutaka u ljudskim životima, i to onih kada čovek na drugačiji način sagledava sopstveno postojanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Albahari navodi:
- U većini priča središnju tačku predstavljaju upravo takvi trenuci u kojima se odjednom, savršeno jasno, uviđa celovitost života i njegov smisao ili besmisao. Međutim, to i jesu oni trenuci od kojih se grade priče. U romanu predete i raspredate, a priča je trenutak prosvetljenja posle kojeg sledi mudrost, ludilo ili užas. Nisam, dakle, ja birao takve trenutke, već su oni sami odabrali svoje priče.
Pišete prevashodno o Indijancima i Srbima koji (ipak) ne mogu da se asimiluju u Kanadi. Šta je to što ih sprečava?
- Indijanci i ne treba da se asimiluju, ma gde živeli na teritoriji Amerike, jer to je ionako njihovo tlo, njihova zemlja. Oni zapravo najvećim delom žive u vakuumu, pokušavajući da definišu unutrašnji i spoljašnji prostor koji im, zapravo, pripada. Srbi, kao i svi drugi došljaci, teško se asimiluju u prvom naraštaju; većini to nikada ne pođe za rukom jer su sećanja i nostalgija, a katkad i gotovo opipljivo osećanje gneva, jači od svega ostalog. Naši ljudi nisu po tome drugačiji od ostalih, jer se kod svih novih useljenika javlja taj otpor. Naime, asimilacija se vidi kao nešto što može da promeni osobu, a prihvatanje promene znači definitivan raskid s prošlošću, što većina ljudi ne može da prihvati. Proces asimilacije ide mnogo brže u drugom naraštaju, koji nije opterećen nostalgijom niti slikom nekog idealizovanog mesta ili vremena.
Vaše ranije knjige su se uglavnom bavile pitanjima iz savremene istorije, otkud zaokret prema 'detaljima' iz čovekove svakodnevice?
- Tačno je da su se moji noviji romani bavili tzv. istorijskim temama, ali moja ranija proza (pisana pre nego što smo ponovo otkrili istoriju) bavila se jedino - kako vi kažete - 'detaljima'. Dakle, nisam sada napravio zaokret, već sam sada okončao zaokret koji sam morao da napravim pre desetak godina. Ruku na srce, lepše mi je sa 'detaljima' nego sa 'istorijom', iako znam da ne smem da kažem da se više nikada neću vraćati istoriji.
Mislite li da se 'ludilu istorije' treba suprotstaviti što mirnijim proživljavanjem 'sitnica' sopstvenog života?
- Ne, 'ludilu istorije' ne možemo se suprotstaviti ni na koji način, jer je ono jače od svakog pojedinca, ali pre nego što ono dođe i nakon što ono ode 'sitnice' i 'detalji' su ono od čega je naš život sastavljen. Nadam se da je 'ludilo istorije' okončalo svoj boravak na našem području, i uveren sam da je sada došlo vreme da se - uprkos 'postistorijskom ludilu' - posvetimo 'sitnicama', da počnemo sami da tkamo svoje živote, ne dopuštajući više da to neko drugi navodno radi za nas.
U priči 'Duša' govorite, između ostalog, kako duša (ne) boli?
- Priča 'Duša' je još jedna moja priča o tome kako reči uopšte ne pomažu, i kako, umesto da razjasne stvari, dovode do još većeg nerazumevanja. Verujte mi, da znam šta je duša, tu priču uopšte ne bih napisao.
'Učenje ćirilice' je priča o poziciji Srba u Kanadi. I, šta uočavate kao ključnu karakteristiku?
- Pre svega, bar kada je reč o novim useljenicima, prvo zapažate grčevito odbijanje da se prihvate neumitnosti načina života u novoj sredini. To je, kao što sam već pomenuo, jedan od načina da se osoba odbrani od činjenice da joj se život, priznavala ona to ili ne, doista promenio. Posle toga, kada se pogleda celokupna zajednica u rasejanju, primetite da se u njoj odigravaju potpuno iste stvari kao i u matici - dominiraju nesloga, političke nesuglasice, suprotstavljanja različitih verzija istorije, te stalno traganje za nekim drugim koga bi trebalo proglasiti krivcem za bilo šta; u stvari za sve.
Šta vam prvo pada u oči kao bitna razlika između razvijenog Zapada i nerazvijenog Istoka?
- Glavne razlike su razlike materijalne prirode koje, uostalom, i odlučuju o tome ko je 'razvijen' a ko 'nerazvijen'. I, naravno, na razvijenom Zapadu efikasnije deluju razni demokratski mehanizmi koji tek treba da postanu normalna mera stvari na tzv. nerazvijenom Istoku. Mimo toga, jedina uočljiva razlika je u tome da se na razvijenom Zapadu predanije brine o ekologiji i recikliranju kućnog otpada, dok se na nerazvijenom Istoku znatno više puši.
Kada bi sudbina srpsko-crnogorskog prostora bila u vašem peru, šta biste napisali?
- Ne bih ništa sada napisao, već bih prvo sačekao da čujem šta o tome misle ljudi koji na tom prostoru žive. Tada bih napisao ono što oni žele da pročitaju. Tatjana Nježić
