Izvor: Blic, 16.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi su moja simpatija
Ovih dana u Beogradu je boravio Žak Fjeski (59), jedan od najprofilisanijih scenarista francuskog autorskog filma; tri puta je nominovan za „Cezara" (francuskog „Oskara").
Povod za njegovo druženje sa Beograđanima bio je Vikend francuskog filma (12-16. 4), koji je otvorio film „Kalifornija" (La Californie), Fjeskijev rediteljski debi, a u kome jednu od glavnih uloga igra Somborac Radoslav Bukvić. Fjeski je bio glavni urednik časopisa „Sinematograf", nakon čega >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << počinje da piše scenarija za čuvene francuske reditelje: Kloda Sotea („Neli i gospodin Arno"), Nikol Garsiju („Trg Vandom", „Kako to Šarli vidi"), Olivijea Asajasa („Sentimentalne sudbine"), En Fonten („Natali")...
„Kalifornija" je, igrom slučaja, postala njegov rediteljski prvenac. Fjeski o tome za „Blic" kaže: „Scenario za 'Kaliforniju’, koja je slobodna adaptacija romana 'Bez izlaza’ Žorža Simenona, počeo sam da pišem za reditelja Andrea Tešinea, producenti su čak i rezervisali Katrin Denev za glavnu ulogu, ali je Tešine naprasno odustao. Ja sam se u međuvremenu toliko vezao za priču i nisam želeo da je ostavim ni po koju cenu. Nikada nisam imao ideju da ću se latiti režije, ali sam u tom trenutku osetio potrebu da projekat isteram do kraja. Umesto Katrin angažovali smo Natali Bej i neke od trenutno najtraženijih francuskih glumaca, poput Rošdija Zema i Lidivin Sanjije. Bili smo prava mala složna porodica."
nPred beogradsku premijeru „Kalifornije" rekli ste da se pribojavate reakcije srpske publike. Zbog čega?
- Zato što su dva glavna junaka srpske izbeglice Mirko (Rošdi Zem) i Stefan (Raša Bukvić), koji na razne načine pokušavaju da prežive u Kaliforniji, kanskoj četvrti na Azurnoj obali. Moja nelagodnost nije bila vezana direktno za Srbiju i Srbe, već za generalnu preosetljivost nacija kada se neka tema ili priča tiče njihovog ponosa ili određenih arhetipova ličnosti. Na sreću, beogradska publika je „Kaliforniju" dočekala toplim aplauzom.
U romanu Žorža Simenona iz 1938. ti junaci su Rusi. Zašto ste se odlučili da ih u vašoj filmskoj adaptaciji zamenite baš Srbima?
- Moja odluka nije imala nikakav smišljeni nacionalni ili politički karakter. Jedno vreme sam živeo u Kanu i tamo sam upoznao neke Srbe koji, znate, nisu bili ni advokati, ni sudije, ni lekari već ljudi sa margina. Zainteresovale su me njihove životne priče, uglavnom vezane za nedavni rat na Balkanu. Iako moj film nije politički angažovan, taj rat je u pozadini priče i čak smo snimili neke ratne scene koje su izbačene u montaži. Srbija me je interesovala kao zemlja koja je preživela rat, ali koja se našla na lošoj strani u istoriji toga rata. Mirko i Stefan su, pri tom, dva potpuno različita ljudska bića obeležena tragedijom rata i ja ih podjednako volim. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ikome „lepim etikete" ili dajem časove iz morala. Ne bojim se da će me neko linčovati zbog simpatija koje sam pokazao prema Srbima.
Šta je bilo presudno u izboru Raše Bukvića za ulogu Stefana?
- Imao sam nekoliko kastinga u Beogradu i, iskreno da vam kažem, Stefana sam zamišljao kao nekog omanjeg, krhkog momka. Ali vi ovde nemate takvih glumaca (smeh). Raša mi se dopao jer je bio inteligentan, duhovit i, pre svega, osećajan. Nosio je u sebi neku ranjivost, podsetio me je na palog anđela. Iako nije znao ni reč francuskog, za samo tri meseca je bio spreman za snimanje. Drago mi je što mu je „Kalifornija" donela nominaciju za „Cezara" i omogućila da snima nove filmove u Francuskoj.
Kako su publika i kritika u Francuskoj prihvatile vaš „transfer" u reditelje?
- Kod mene je to prošlo dosta dobro. Između pisanja scenarija i režiranja i nije tolika razlika kako možda izgleda na prvi pogled. To nije kao pisanje romana ili komada za pozorište, nije puko nabacivanje replika, već i opisivanje kretnji, pokreta, poza. Scenario pišete u osami, a meni je dosadilo da budem sam. Volim da radim sa ljudima i zato mi je režija veoma legla. A čim snimite jedan film, to vam je kao da ste se zarazili nekim virusom i prosto morate da nastavite da radite. Već imam sledeći projekat u vidu.
U Francuskoj je u jeku predsednička kampanja. Mislite li da je vaša zemlja spremna za ženu predsednika?
- Ne mogu da prognoziram, nisam siguran da to može da se desi. Možda je na početku bilo i previše insistirano na tome pa je kandidatkinja (Segolen Roajal, prim. nov.) malo i razočarala, ali ništa još nije gotovo. Iako dosta ljudi ne misli baš najbolje o njenoj predizbornoj kampanji, mislim da je ona učinila dosta pozitivnog za našu državu i lično verujem da bi bila kadra da vodi Francusku.
