Izvor: Blic, 30.Okt.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi imaju jake gene
Srbi imaju jake gene
Simfonijska dela Muzija Klementija otkrivena su 60-tih u jednoj privatnoj arhivi. Povodom 250 godina od njegovog rođenja, upravo sada, ona su prebačena na CD i tim činom Italija se odužila svom manje poznatom velikanu.
Istim povodom, Italijanski kulturni centar doveo je u Beograd dvoje muzičara, dirigenta Ćinziju Penezi i solistu Marka Solinija, koji će večeras u Kolarčevoj zadužbini, a sutra u Kragujevcu (ako proradi toplana, jer trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne radi grejanje) zajedno sa Simfonijskim orkestrom Radio Televizije Srbije, izvesti, između ostalog, Klementijevu Simfoniju br. 4 in re maggiore, na kojoj mu je kako vele izvori, zavideo Betoven. Jer, Klementi je bio savremenik genija kao što su Mocart, Hajdn... U njihovoj senci, za života je objavio malo svojih dela, iako je bio izdavač tuđih. Posedovao je fabriku klavira, ali nesiguran u sebe, češće je note nonšalantno ostavljao po podu (sobarice su ih bacale u smeće), nego što ih je sakupljao. Note koje su sačuvane trebalo je da stignu do slavnog Vladimira Horovica pa da postanu sastavni deo nastave i repertoara muzičara. Tim povodom razgovaramo sa mladom dirigentkinjom Ćinzijom Penezi (1965.) koja je tu misionarsku ulogu danas preuzela na sebe. Možete li nam otkriti još neki detalj iz života Klementija koji bi bio zanimljiv i za naše čitaoce i za večerašnji auditorjum?
- Klementi je bio je učitelj mnogima. Malo je poznato, na primer, da je podučavao i velikog Džona Filda koji je izmislio nokturno i gotovo odredio romantizam, muzičara koji je neosporno izvršio najveći uticaj na Šopena. Budući da Simfonijski orkestar RTS prvi put izvodi Klementijeva dela, imate li vi kao dirigent tremu?
- Već sam četiri dana u Beogradu, te sam uverena da će Klementijev Koncert in do maggiore i četvrta simfonija naći put do ovdašnje publike. Biće to, verujem, osveženje za beogardski muzički život. A Marko Solini, kao solista, i Klementijev sunarodnik, ne samo što dobro poznaje kompozitorovo delo, nego ga i oseća.
Govorite o emotivnom kontaktu sa jednim delom. Kakav je vaš odnos prema tome?
- Kad sam bila mlađa, tražila sam u sebi mušku snagu da bih se bavila dirigovanjem. Danas, mogu reći da sam pronašla sopstvenu ravnotežu. Mislim da žena i kao dirigent treba da drži do svog senzibiliteta. Šta više da je to njena prednost. Iako je činjenica da na sto dirigenata, dođu samo tri dirigentkinje. Da li ste imali muke da se kao žena dirigent 'nemetnete' u muškom muzičkom pozivu?
- Ni manje, ni više, nego žena u svakoj drugoj profesiji. Priprema za ovaj poziv ista je za sve, a prepoznavanje zavisi od unutrašnje snage pojedinca. Angažujete li se i na izvođenju dela naših savremenika?
- Umetnički sam direktor jednog projekta koji promoviše izvođenje savremenih opera, jer najveći problem savremene muzičke scene jeste što se malo ko usuđuje da zađe na nesigurno - ono što publika tek treba da zavoli. Posebno mislim na dela žena - kompozitora. One zaista teško nalaze svoje mesto na sceni. Jeste li imali prilike da malo upoznate Beograd?
- Jesam. I fascinirana sam kulturom vaših sunarodnika. Nisam bila samo u 'Skadarliji', koja je prelepa, nego i na Sajmu knjiga i na premijeri filma 'Ne bojim se', našeg kandidata za Oskara. Razmišljala sam o tome. Poredila ovo iznenadno iskustvo sa nedavnim boravkom u Sankt Peterburgu, gradu koji kulturom zrači 800 godina. Ovde se teško živi. Ratne godine su vas materijalno dotukle, ali u ljudima sam prepoznala da iznutra nisu klonuli, što ih čini prijemčljivim za umetnost. Ono što jednom narodu, uz sve nedaće, daje snagu da ide dalje - traje. Hoćete da kažete da nismo genetski istrošeni?
- Može se i tako reći: Srbi imaju jake gene. Milena Marjanović
