Izvor: Politika, 08.Nov.2015, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi i Bošnjaci su trajno rešili odnose
Istorijske i teritorijalne probleme smo rešili i nadalje možemo i treba da gradimo mir. – Tenzije i sukobi nikom ne odgovaraju
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Odnosi između Bošnjaka i Srba trajno su rešeni slovom Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim su stvorena dva entiteta. Lični i politički odnosi su nešto drugo. Srbi su skoncentrisani u Republici Srpskoj – da je grade u punom kapacitetu. U Srbiji isto tako i upravo je izgradnja na tim temeljima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << baza kojom treba da se rukovodimo, rekao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske u razgovoru za „Politiku”.
„Ne moramo da se volimo, tu ljubavi nema, ali moramo da se uvažavamo”, navodi Dodik. Model za dugoročnu stabilizaciju unutar BiH predsednik RS vidi u odnosima između Srba, Bošnjaka i Hrvata u kojima niko neće zagovarati rešenja koja će druge činiti nezadovoljnim ili biti na teret nekog drugog. „Nažalost, nisam siguran da u percepciji sarajevskog političkog kruga ne postoji želja da se omalovaži srpski nacionalni interes u BiH. Najbolja ilustracija za to jeste položaj i broj Srba u Federaciji BiH. Uveren sam u to da je položaj Bošnjaka u Srpskoj u svakom pogledu bolji. Ali, naravno, kad slušate Sarajevo, steći ćete sasvim suprotan utisak”, rekao je Dodik.
Kakvi su vaši utisci o poseti Vlade Srbije i premijera Vučića Sarajevu i porukama koje su se čule?
Poseta je svakako ostvarila cilj koji su Vučić i Vlada Srbije želeli – razumevanje o potrebi regionalne saradnje i stabilnosti. Ostvareni dometi apsolutno su to i učinili. Što se tiče političkih odnosa Beograda i Sarajeva, ostao je jedan, zaista, dobar utisak, utisak uspeha. Vučićeve poruke o stabilnosti bile su realne i na njih nemam nikakve primedbe. Unutar BiH, naravno, postoje problemi. Prvenstveno, treba da se zna da sve ono što Savet ministara BiH – koji nije vlada – može da uradi jeste ono za šta ima saglasnost dve entitetske vlade, sve drugo je van Ustava BiH.
U nekim tačkama koje su bile predmet razgovora Savet ministara BiH je izašao van svojih okvira. To Vlada Srbije nije trebalo, niti mogla da zna. To je unutrašnja podvala određenog broja ljudi koji bi želeli da budu u kapacitetu vlade, što se ne može desiti. Sve što Savet ministara BiH radi kao servis entitetskih vlada biće podržano.
Šta je Banjaluci potrebno od Sarajeva da bi se odnos stabilizovao? Kakve poruke?
Sarajevo jasno treba da odražava nacionalne interese sva tri naroda, ali se nameće zaključak – da uporno predstavlja samo interes Bošnjaka, i u tome nekad uspeva. Sarajevo ima pun kapacitet samo ukoliko predstavlja interese svih, ali ono pokušava da se nametne kao centar odlučivanja, što nije. Entiteti su centri moći i odlučivanja i tako mora i da ostane. Sve izvan toga je kršenje Dejtonskog sporazuma.
Mi očekujemo da se poštuje Ustav BiH, a danas imamo ustav i antiustavnu realnost. Banjaluka je samouverena, nikog ne moli ni za šta, ali želi da ukaže na realnost, u kojoj Sarajevo, po pravilu, pokušava da izrazi samo nacionalni interes Bošnjaka.
Hoće li sastanak sa patrijarhom Irinejom dovesti do toga da opozicija počne da vas doživljava kao predstavnika svih građana RS, a da vi ne osporavate njen rad u Sarajevu?
Bio sam upravo na javnoj tribini i prvo što sam rekao posetiocima jeste da su uzalud došli oni koji očekuju da kritikujem Mladena Ivanića, Mladena Bosića... Uz podršku patrijarha Irineja i članova Sinoda SPC, episkopa iz RS i BiH, stvorena je atmosfera iz koje je zaključeno da je potrebno da se sarađuje, da se odustane od teških reči, a da se favorizuje uvažavanje – i političko i institucionalno. Što se tiče bloka oko SNSD-a, zatražio sam od svih da se uzdrže od teških reči, pa se tako i ponašamo. Napisali smo pismo svima u SNSD-u da javne istupe prilagode dogovoru.
Uskoro će biti održana investiciona konferencija u Srebrenici. Šta očekujete od nje?
Srebrenica je opština u Srpskoj i mi smo zainteresovani za razvoj svake opštine. U ekonomskom smislu Srebrenica deli sudbinu ostatka Srpske, pa sam zahvalan svima koji dođu na konferenciju i doprinesu dodatnom razvoju. Osim što je Srebrenica sinonim za događaje iz rata, ona je poznata i po ogromnom utrošku donatorskih sredstava kojima nimalo nije potpomognut njen razvoj. Ovog puta verujemo da nekoliko konkretnih projekata mogu da pomognu.
