Izvor: Blic, 19.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavanje detinjstva
Spasavanje detinjstva
Pero Zubac, jedan od najpopularnijih pesnika eks-YU prostora, objavio je pre dve nedelje novu zbirku pesama 'Povratak Mostaru'. On će večeras u Mostaru, gradu svoje mladosti u kojem nije bio više od 15 godina, promovisati tu zbirku. Inače, njegova poema 'Mostarske kiše', koju su mnoge generacije znale napamet, proslaviće 8. oktobra četiri decenije postojanja. Peru Zupca, autora 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, zastupljenog u deset stranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i pedesetak domaćih pesničkih antologija, zatekli smo u Vranju, na pesničkoj večeri organizovanoj u okviru 'Dana Vranja'.
- Poslednji put sam bio u Hercegovini na 'Šimićevim susretima poezije' u Grudama, 1989. godina je bila. Onda je počeo rat. Nisam mogao da shvatim da su se ljudi koje sam poznavao međusobno ubijali. Danas neki drugi ljudi žive u Nevesinju i Mostaru... Moj najbolji mostarski prijatelj Mišo Marić, poznati sarajevski novinar i pesnik, doći iz Engleske da bi prisustvovao promociji. On će ponovo okupiti nekada čuveni hor 'Mostarske kiše' da ovom prilikom nešto otpeva.
O novoj knjizi
'Povratak Mostaru' sam počeo da pišem kada su me zvali na ponovno otkrivanje Šantićevog spomenika, pošto je onaj prvi završio u Neretvi izbušen 'zoljom'. Tada sam napisao:
''Evo se Mostaru vraćam stariji od Hajrudina,
Sa mnom su izbegla braća i gorka naša sudbina.''
Knjiga ima 120 pesama i veoma je opora, tužna. Sva je u vezanom stihu, šantićevska ili dučićevska, sa motivima ''Pretpraznične večeri''. Dotiče se rata. Detalje sam uzimao iz pisama i sa kaseta koje su mi slali. To je patriotska zbirka, testamentarna poema. Sve se može skupiti samo u jednu pesmu koja kaže:
''Šta Bog il' Alah činjaše kad molitve ne sačuvaše, nevine njihove i naše, što se u ponor survaše.''
O sećanju
- Prolaze kroz te pesme, protrčavaju Mostarom, ljudi koji su se odavno razišli. Izviru iz mog sećanja. Ima u tom povratku i očajavanja i želje za spasavanjem sopstvenog detinjstva.
O mostarskim kišama i Svetlani
- Svi su oduvek zamišljali neku Svetlanu, a ona nikada nije ni postojala. Nastala je od svetlosti Mostara, čudne plave svetlosti koja se odjednom pojavi odnekud, pomeša se sa žutom, nastane neka modrina, pa tek onda izbija ono belilo koje sunce izbaci. Takve su i kiše koje ljuljnu odjednom kada 'sljegnu oblaci', što kažu Mostarci. Svetlana je sjedinila četiri moje ljubavi. Od svake sam uzeo poneki detalj. Vera Štajner, Nemica iz Osijeka, me pitala jesi li Hrvat jer sam pevao u jednom zagrebačkom bendu, šta studiram, volim li Rilkea...Mirjana Šimić, moja gimnazijalska ljubav sa Širokog brijega, skupljala je kestenje, nosila sa sobom, nizala ih na lančić. Ljuljana Canić, zvana Njanja, Beograđanka, imala je 15 godina, ja 17. Došla je kod sestre u Nevesinje. Vukla sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu koju posle podne čitala. Igrali smo se žmurke na Neretvi. Četvrta je Dragana Vlajnjić, studentica književnosti iz Novog Sada. Volela je ruže jesenje, ja sam joj donosio. Ta kutija je i sada u mojoj kući jer ju je ona sa sobom donela.
O ljubavi
- Rilke kaže da ljubavne pesme treba pisati u poznim godinama, kada pesnik već sve zna o ljubavi. 'Mostarske kiše' su nastale u mojoj 19. i pisane su u perfektu, kao da je to bilo nekada strašno davno. I sada pesme pišem po sećanju, opet u perfektu. Nema neke razlike, i dalje o ljubavi ne znam ništa i moja znanja su pretežno iz knjiga. Za sve pesme koje volim postojali su uzori: Laza Kostić i ''Santa Marija dela salute'', Barbara koju je Prever video u toj ulici Sijama, Majakovski i Veronika Polonjskaja, koja je bila u sobi 10 minuta pre nego što se ubio, Vera Pavladoljska Matije Bećkovića... O ljubavi se najviše sazna iz knjiga i filmova. Ako vam je do lepe ljubavi, sedite i čitajte. Ne može vas ništa povrediti, izneveriti, iznenaditi.
O ljubomori
- Kada sam bio mlad, bio sam vrlo ljubomoran, kao i svi, što se vidi iz 'Mostarskih kiša':
'Jao kad bih znao ko je sada ljubi, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi...', a već više od 15 godina sam, što bi rekli ovi klinci, pelcovan. Taj fenomen koji sam tako snažno osećao ne postoji. Ne samo u odnosu prema ženi, već uopšte. To dolazi s godinama; i s prosvetljenjem. M. Graf
