Izvor: Politika, 20.Apr.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas je u obaveznim pregledima
U zemljama gde postoji skrining 60 odsto ovih karcinoma se otkrije u početnom stadijumu
Učestalost pojavljivanja malignih tumora svuda u svetu raste. Međutim, u razvijenim zemljama smrtnost od tumora je u postepenom padu, i to, otprilike, jedan odsto godišnje. A u Srbiji raste i broj obolelih i smrtnost.
Najčešći zloćudni tumori i u svetu i kod nas su – kod žena, rak dojke i rak grlića materice, a i kod žena i kod muškaraca rak debelog creva. U Srbiji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godišnje registruje više od četiri hiljade novoobolelih od karcinoma dojke, više od tri hiljade od raka grlića materice i isto toliko od raka debelog creva. To je skoro jedna trećina od 36.000 novoobolelih od svih zloćudnih bolesti. A u svetu se, kao najčešći kod žena, godišnje registruje 1,25 miliona novootkrivenih zloćudih tumora dojki.
Zbog ove učestalosti, u zemljama na Zapadu decenijama se primenjuje takozvani skrining ili rano otkrivanje pomenuta tri tumora. U našoj zemlji skrining kao obavezni pregled ne postoji i u tom pogledu kasnimo za razvijenim zemljama najmanje tri decenije. A moja je procena da će skrining kao obavezni sistematski pregled kod nas biti uveden tokom sledeće ili početkom 2013. godine.
Ovi sistematski pregledi omogućuju rano otkrivanje raka. Međutim, sada kod nas od četiri hiljade novih slučajeva raka dojke deset odsto stiže do lekara u četvrtom, poslednjem stadijumu bolesti, kada je ova bolest neizlečiva. U zemljama gde postoji skrining 60 odsto ovih karcinoma se otkrije u početnom stadijumu. Od tih 60 odsto polovina je potpuno izlečiva, dok drugu polovinu čine mali tumori, manji od dva centimetra. Takođe, osamdeset odsto žena nema metastaze u pazušnoj jami, što znači da ih je toliko, praktično, u prvom stadijumu bolesti. A kod nas se u prvom stadijumu otkrije možda deset odsto. Odnos je, znači, osamdeset prema deset!
Ili, ako je reč o ženama obolelim od raka grlića materice: naš braničevski okrug i istočna Srbija, kao i Rumunija, na prvom su mestu u Evropi po broju obolelih. A to je rak koji izaziva virus, dakle infektivna bolest. Primera radi, Francuska, sa nešto više od 60 miliona stanovnika, u kojoj se skrining primenjuje već četvrtu deceniju, ima manji broj žena obolelih od raka grlića materice nego Srbija!
Slična je situacija i sa rakom debelog creva.
Država, dakle, mora da stane iza skrininga, da taj pregled dobije zakonsku obavezu, i da se izbriše ono što je usvojeno još 1996, kad je rečeno da se zabranjuje rendgensko snimanje dojke kao skrining jer je to štetno. Istina, februara 2009. to je unekoliko korigovano. A od 1971. do 2004. godine, prema podacima instituta ,,Batut”, smrtnost od raka dojke je povećana četiri puta! Dakle, za žene u Srbiji snimanje je štetno, a za one u drugim zemljama nije. U celoj zapadnoj Evropi, Kanadi, Americi primenjuje se skrining i to je i dovelo do pada smrtnosti od ove vrste raka.
Ujedno, to je jedan od razloga što u Srbiji smrtnost od raka raste. Naravno da svako sam treba da se javi na pregled kad oseti bilo kakvu promenu u organizmu. Mnoge žene i dolaze na preglede na svakih šest meseci, i u takvim uslovima može se odmah reagovati. Ali time nije obuhvaćeno kompletno stanovništvo. Sad se radi na tome da Srbija formira 130 skrining jedinica, tako da će skoro svaka opština imati odgovarajući prostor i opremu za ove preglede.
Problem je i u tome što nemamo dovoljno skrining aparata (Japan nam je poklonio 32). Postoje i takozvani digitalni skrining aparati na kojima se takođe može praviti transfer slike. Svaka od ovih skrining jedinica treba da ima prostor gde se obavlja mamografija, gde se razvijaju filmovi, kao i prostor za doktora koji će na miru da pregleda snimak i zatraži, ako je potrebno, još jedno ekspertsko mišljenje. Spiskovi za preglede se prave na osnovu biračkih spiskova, tj. popisa stanovništva. Sistematskim pregledima trebalo bi da bude obuhvaćeno stanovništvo od 45. godine, za rak dojke do 70 godina. Isto tako, za rak grlića materice i rak debelog creva potrebni su odgovarajući prostor i oprema. Celu zemlju treba pokriti laboratorijama i koronoskopima.
Naravno da oprema nije jeftina, ali cena svega toga je manja od one koju Srbija plaća zbog zakasnele prvencije. Zato se nadam da ćemo i mi krenuti sa sistematskim pregledima za godinu-dve, u sva tri segmenta bolesti. Tada će svakako biti otkriven veliki broj bolesnika u prvom stadijumu bolesti, bolesnika čije je izlečenje izvesno.
Možemo se u tom pogledu ugledati na Francuze, čiji je (tadašnji) predsednik Žak Širak 2002. godine rekao da je lečenje raka nacionalni prioritet. U Francuskoj je formiran institut koji koordinira rad svih ustanova koje se bave prevencijom, ranim otkrivanjem i lečenjem ove bolesti, uključujući i skrining. Kod nas ko to uradi ući će u istoriju ove države.
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, onkološki hirurg
Radan Džodić
objavljeno: 20.04.2011.
