Izvor: Politika, 08.Jul.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španski grafiti
Nedavno sam se vratio iz Španije, gde u gradu Valdemoru, nedaleko od Madrida, pročitah grafit na zidu jedne zgrade: No es la crisis, es el capitalismo – Nije kriza, kapitalizam je.Neki najeđeni sindikalac ili duhoviti cinik hteo je da „objasni“ radničkoj klasi i narodu pogođenom tanjim novčanicima da njihova nevolja ne proističe iz svetske krize, nego iz svetskog sistema koji ne valja. U istom gradu, na fasadi druge zgrade, drugi grafit: Usan la crisis >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << contra ti – Koriste krizu protiv tebe.
U ovim godinama krize Marksov „Kapital“ je ponovo štampan i čitan, ali koliko je to koristilo da krizu ublaži? Lice i naličje (naročito naličje) preovlađujućeg sistema u svetu je – profit. On, pisao je Marks, nastaje iz novostvorene vrednosti, a ta vrednost iz živog rada. Udruži se vlasnik sredstava za proizvodnju sa proizvodnom snagom, stvore višak vrednosti, iz njega se plati nadnica za obnavljanje radne snage za novi ciklus, a preko toga je profit za vlasnika. Međutim, novi vlasnici fabrika, stečenih kroz burazerske privatizacije, ili gase proizvodnju ili je višestruko redukuju, čime se radniku oduzima pravo na rad, na nadnicu i na stvaranje profita za gazdu. U čemu je tu vlasnikov interes? Drugo, kapital ima potrebu za sve većim profitom, to jest da se novostvorena vrednost deli sve nepovoljnije po nadničare, a sve povoljnije za profitere. Jedan nemački proizvođač ponajboljih sportskih patika je to postigao otvaranjem fabrike u Vijetnamu: Vijetnamke rade za 50 evra mesečne plate, taman koliko košta i par patika koje proizvedu. Ovako stečen profit ima i drugu stranu: ako su fabrike sa Zapada preseljene u Aziju šta da čini armija radnika u, recimo, zemljama Evropske unije? Da protestuje, razbija izloge i piše grafite – što, videli smo, i čini godinama. Hoće li se samo time zadovoljiti? A, podsetimo, milioni njih, baš u EU, bez posla su.
Pitam se kako bi izgledao novi „Kapital“ da se nešto Marks po drugi put nađe među nama? Lako bi opisao zatečeno stanje, ali kako bi objasnio da se nekakav „višak vrednosti“ stvara bez proizvodnje, da su ogromni profiti zgrnuti na pretvaranju fabričkih dvorišta u građevinsko zemljište, na lihvarskim kamatama, aktiviranjem hipoteka nesrećnika koji ne mogu da vrate kredite i na špekulacijama druge vrste? A tome se – uprkos najavama velikih „obračuna“ – ne nazire kraj.
Novinar i pisac
Boško Lomović
objavljeno: 08.07.2014.
.jpg)
