Izvor: Politika, 17.Dec.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šok terapija – junice iz uvoza
Za to su potrebni ne samo zaljubljenici, entuzijasti već i majstori-odgajivači
Negde oko 1975. godine desilo se jedno malo čudo. Jedna nepoznata i mala zemzadruga u selu Kotraža uvezla je više stotina (ako ne i hiljadu) mladih priplodnih junica iz Bavarske. Lepe, negovane, „kao lutke” došle su mlade „Švabice” (kako su ih iz milošte zvali) u ruke odabranih domaćina, poznatih odgajivača goveda. Tadašnji direktor Zadruge „Kotraža” Jovanović i njegov veterinar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Babić, oba zaljubljenici u svoj rodni kraj, ostvarili su nešto što je bilo gotovo nemoguće: usred „brdovitog Balkana” i njegove vrleti došlo je više kvalitetnih priplodnih junica nego u celu ostalu Srbiju! I za divno čudo: brzo se svikle, došle su u ruke onih koji kao da su jedva čekali da ih dobiju. Ubrzo je mala Kotraža, nekako na sredokraći između Guče i Ivanjice, postala čuvena. Postala je pravi rasadnik dobre junadi: ženska telad i junice za dalji priplod, a muška za čuveni tov i plasman u Italiju i Grčku. U široj okolini Kotraže se tvrdi da se i dan-danas prepoznaju potomci nekadašnjeg čuvenog „bavarskog simentalca”.
Pre samo dve nedelje, početkom decembra, veoma agilni predsednik opštine Medveđa, jedne od najsiromašnijih u Srbiji, organizovao je kratkotrajni „izlet” u Austriju za oko 25 odgajivača goveda i stručnjaka i sa tri predstavnika mlekare ,,Šabac” pri koncernu ,,Farmakom-MB”. U samo dva dana, skromno, ali i sa vrlo bogatim stručnim programom: poseta jednoj poljoprivrednoj školi za školovanje budućih farmera-seljaka, prisustvo aukciji priplodnih goveda i obilazak čak pet odabranih farmi. Sve farme u brdsko-planinskom kraju Austrije, prema Češkoj, farme sa samo pet i najviše 40 krava, a najveći deo stočne hrane – na pašnjacima i sa livada! Sve baš onako kako bi moglo da bude u opštini Medveđa! Cilj posete vrlo jasan: saznati i videti kako to izgleda negde tamo, gde je to bolje organizovano i što može da služi za uzor. Obići svaki ćošak svake farme, direktno razgovarati sa farmerom, pitati, razmeniti mišljenje i ponešto proveravati. Austrijski partneri, Poljoprivredna komora Donje Austrije i Udruženje odgajivača rase simentalac Austrije, i vrlo agilni stručni vodič-savetnik za govedarstvo Helmut Ridel, učinili su sve da se bogati program do kraja ostvari.
Šta bi se iz nekadašnjeg uvoza priplodnih junica (primer Kotraža) i na kraju jedne stručne posete (primer Medveđa) moglo izvući kao zaključak? Šta je to sve važno da se proizvodi dosta mleka (ali i da nije skupo), da držanje goveda bude privlačno i da bude trajno opredeljenje i mladih farmera-seljaka?
Nema sumnje to su četiri grupe važnih stvari, koje vode uspehu. Da ih navedemo po nekom redosledu, onako kako u Austriji rekoše odgajivačima goveda iz Medveđe:
– Na prvom mestu je – čovek; to je onaj koji se odluči da drži kvalitetne krave, da radi 365 dana u godini, da ne propusti ništa što kravama treba, da ih voli i da to pokazuje svaki dan; na drugo mesto se redovno postavlja – staja (ili uslovi držanja krava); staja mora biti zdrava, sa dosta prirodnog svetla i mnogo vazduha, ležišta za krave udobna, prostor za kretanje siguran; pojam hrane je opšte poznat – tu ne sme da bude promašaja ili zavaravanja: svaki obrok na vreme, kompletan – od kvalitetne hrane u dobroj mešavini. Složen proces, počev od njive pa sve do jasala, u svakom obroku svakog dana u godini. Kvalitetna junica ili krava – van svake sumnje je jako potrebna; ali i najjednostavnije, najbrže i najlakše – kupovinom iz sveta. Mnogo je teže odgojiti sopstvenu dobru junicu: počev od izbora malog teleta, pa preko pažljive nege tokom dve godine dok to žensko tele ne postane – nova krava-majka. To ne može svako, čak ni među odgajivačima goveda. Za to su potrebni ne samo zaljubljenici, entuzijasti već i majstori-odgajivači. Kao onaj na putu Beč–Linc, koji svako jutro budi svoje krave sa ,,guten morgen” i gasi svetlo u štali oko devet sati uveče sa ,,guten naht”; to je onaj, koji od svojih dvadesetak ,,simentalki” ima prosek mlečnosti oko 10.000 litara godišnje i kome svaka krava donese na svet bar šest teladi.
Na kraju da završimo sa onim o „šok terapiji”. Taj pojam je nešto vanredno, pokušaj da se nešto postigne (izleči ili unapredi) nečim, što nije uobičajeno. Brojka od 50.000 kvalitetnih junica koje ćemo da uvezemo je ogromna. Za njih ima prostora u Srbiji u svakom pogledu, ima potreba još i više. Samo da se ne zaboravi redosled: prvo čovek, potom štala i hrana, pa tek onda – junica. Upravo po onoj narodnoj „prvo štalica, pa onda – kravica”. Dobiti u pet godina čak 50.000 kvalitetnih priplodnih krava – to je ogroman zahvat! Ali, treba već sada znati: mnogo teži i odgovorniji zahvat je sve to očuvati! Onako, kako je to nekad bilo u Kotraži ili kako se pripremaju opština Medveđa i mlekara „Šabac”.
Milan Tošić
objavljeno: 17.12.2010.
