Izvor: Politika, 10.Nov.2010, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snaga zakona zavisi od ljudi
Vladavina prava je u drugom planu, iako je doneto dosta zakona koji su u skladu sa zahtevima unije
Prvi set evropskih zapovesti nije iznenađujući za one koji prate procese pristupanja uniji, oni su iznenađenje za one koji su zagledani u svoje nebeske vrednosti, koji o sebi misle sve najbolje i koji se ne obaziru mnogo na mišljenje onih sa kojima sutra treba da budu zajedno.
Nije iznenađenje da je deset zapovesti za 2011. godinu prevashodno političko-pravne prirode >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da deluju dosta strogo. Navedene zapovesti pokazuju da je uniji jasno da je Srbija zapuštena i u brojnim oblastima veoma kontaminirana država. Da ne misli tako samo EU pokazuju i stavovi ljudi iz Srbije iz sveta kulture, umetnosti, nauke i sporta koje su iskazali u medijima. Smeniše sa mesta rukovodioca kvalitet a izabraše partijnost; u vreme komunizma bio sam angažovan iako nisam bio član partije jer su komunisti angažovali kvalitet, a sada takođe nisam član nijedne partije ali sam neangažovan jer se sada angažuje partijnost. U svetu je angažovano više naučnika iz Srbije nego što ih je ovde angažovano, platiše poprilično novca za čoveka koji je priznao krivično delo a ne nađoše para da reše neki od dramatičnih sirotinjskih slučajeva koje prikazuje ,,Kvadratura kruga”. Da li se neko od prozvanih ministara uzbudio što u poljoprivrednoj zemlji nema mleka? Primeri zapuštenosti i kontaminiranosti su brojni, zajedničko im je nepostojanje političke volje da se bilo šta promeni što za posledicu može imati gubitak stečenih (po liniji partija) prednosti i povlastica. Stoga su pravna država i vladavina prava u Srbiji u drugom planu, iako je doneto dosta zakona koji su u skladu sa zahtevima unije.
Verovatno da će najteže biti donošenje zakona o finansiranju političkih partija, zato što bi to značilo silazak mnogih sadašnjih aktera (i partija) sa pozicija na kojima su jer bi izgubili ekonomsku snagu, a bez nje vlast nije slatka. Teško će se rešiti i pitanje mandata poslanika i odbornika (rešava se neuspešno već skoro devet godina pa nema šanse da se reši u narednih godinu dana). Po težini je pri vrhu i rešavanje saradnje sa Hagom. Može se povećati nagrada na mnogo veći iznos od postojećeg ali to neće rešiti problem. Po težini zahteva pri vrhu je i rešavanje restitucije. Ako to nije učinjeno na početku demokratskih promena (zakon je bio sačinjen i čak krenuo u procedure 2003. godine) sada će biti teško ne samo iz političkih razloga (postojanje volje ili ne) već iz objektivnih (nemogućnost naturalnog vraćanja, jer su se u privatizaciji dogodile mnoge retrogradne stvari) i ekonomskih (procene govore da iznos zahteva za povraćaj premaša četiri BDP-a Srbije iz 2009 godine).
Uspeće se u nakani da se obrazuju sva regulatorna tela, ali je pitanje da li će funkcionisati onako kako se to očekuje. Slučajevi sa antimonopolskom agencijom ili savetom za korupciju, državnim revizorom, i da se ne nabraja dalje, jasno pokazuju odsustvo volje i spremnosti da se situacija poboljša. Zaokruživanje reforme u pravosuđu može se relativno uspešno završiti ako se u potpunosti ostvari autonomnost sudske vlasti.
Jedini ekonomski zahtev, nastavak strukturnih ekonomskih reformi, sam po sebi neće biti težak ako delovanjem prava i pravne države bude obezbeđena sigurnost poslovanja i ulaganja i ako se državni organi budu prema svima ponašali jednako. Najbolja ilustracija je nejednak tretman poreskih obveznika. Dva primera to ilustruju. Prvi, naplata javnih prihoda je oko 50 odsto (koji obveznici ne plaćaju javne prihode i zašto?). Drugi primer je još gori, iako nema odgovarajuću bilansnu težinu. Do danas nijedan od obveznika porez na godišnji dohodak građana (njih oko 17.000–18.000) nije dobio rešenja da plati porez (a rok je bio april-maj), a neki su ostvarili i oko 100 miliona dinara dohotka i trebalo bi da plate poprilične iznose za porez.
Regionalna saradnja spada svakako u najlakše zapovesti budući da je natprosečnim angažmanom predsednika republike ostvaren značajan napredak, uključujući i Kosovo i Crnu Goru. Na planu integracije Roma Srbija čini više nego mnoge zemlje unije a pitanje broja azilanata neće takođe predstavljati u Srbiji problem veći nego što je to sada.
Da se na kraju zaključi pozivom na američkog pisca i državnika, 28. predsednika SAD (1912–1920), Tomasa Vudroa Vilsona koji je u svom znamenitom delu ,,Vlada Sjedinjenih Američkih Država” još krajem 19. veka kao svoj moto uzeo sledeće: ,,Zakoni ne dopiru daleko. Stvorite vladu kakvu god hoćete ipak će zavisiti najviše od toga kako se bude vršila vlast, koja se potpuno ostavlja pameti i poštenju ministara. I primena i snaga zakona zavise od ljudi”.
*Profesor Ekonomskog i Pravnog fakulteta BU, u penziji
Božidar Raičević
objavljeno: 10.11.2010.
