Izvor: Blic, 11.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smešna strana mržnje
Smešna strana mržnje
Mlada rediteljka Jelena Bogavac koja je pažnju javnosti na svoj rad skrenula naročito predstavom 'Nort fors' u Bitef teatru, priprema novi projekat pod nazivom 'Crvena'. 'Reč je o novom komadu moje, skribomanski orijentisane, i srećom talentovane sestre, Milene Minje Bogavac, koja je takođe pisala i 'Nort fors', kaže Jelena Bogavac u razgovoru za Blic.
Tema vaše prošle zajedničke predstave bila je Zvezdini navijači. Čime ćete se baviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovaj put?
- Komad se, uslovno govoreći bavi mapiranjem mizoginije u Srbiji. Konkretno, reč je o prevođenju svih tih feminističkih pitanja, zapitanosti i problema u odnosu na naš eventulani mentalitet. Znam da zvuči jako glupo kada se tako objašnjava ali je komad uprkos svemu vrlo zabavan. Bez obzira što je problem mizoginije u Srbiji odjedamput iskočio u prvi plan na čudan način. Nama naravno, uopšte nije u planu da se bavimo feminizmom i odbranom ženskih prava. Naša je želja da u ovoj predstavi govorimo o opštoj tragediji ženskog bića, ali i onom segmentu te priče koja se tiče konkretno, našeg prostora tj. Balkana. Kao posebno zanimljiva nameće se Milenina teza po kojoj je žena zapravo sam svoj mizogin. Odnosno da poseduje tu autodestruktivnu crtu, čak i u tradicionalnim uslovima kojima se ona u komadu bavi. A šta mislite o savremenim muškaracima i njihovim problemima?
- Neka napišu komad na tu temu i ja ću ga rado režirati. Međutim, kada se čovek zeza sa tim bazičnim, takozvanim arhe principima, često se dešava da dođe do potpuno obrnutih rezultata. Naša prethodna predstava posvećna Zvezdinim navijačima može da se tumači kao 'ženska', tako da bi po tom principu verovatno, ova predstava o ženama mogla biti mogo 'muškija' od predstave o muškarcima. Sa kakvim uspehom se igra 'Nort fors'?
- 'Nort fors' je dobar, ima jednostavnu priču koju je lako razumeti. Ta priča je napisna, i tako i režirana, kao laka jednostavna priča na keca, što znači da niko ne može da promaši poentu, i verovtano se zato uvek igra pred punom salom. Na tu predstavu su na primer, prilično odlepili u Zagrebu, tako da ćemo u martu otvoriti tamošnji festival Test.
U kojoj meri je u vašim 'sestrinskim' projektima reč o generacijskom stavu prema realnosti i okruženju?
- Jezik koji mi koristimo, i koji čini osnovu svega, on je šatro ulični žargon a zapravo je reč o snažnoj stilizaciji nekakvog ukupnog osećanja određene društvene grupe. Odnosno, može se 'razvući' na više društvenih grupa ali je zapravo reč o osećanju Beograda i Srbije danas. Nešto kao sutrašnji dokument vremena u jeziku kojim govori Srbija danas. Kako uspevate da se ne 'sudarate' sa svojom sestrom?
- Naša zanimanja su komplementarna, tačno se zna ko će da potpiše režiju a ko tekst, iako se u međuvremenu često, ništa ne zna. I tako dosta uspešno funkcionišemo, ako se slažete. Pre par godina ste radili u Minstarstvu kulture. Najpre, kako ste se našli tamo a onda zašto ste brzo otišli?
- Osim režije, meni je falilo nekoliko ispita pa da završim i Fakultet političkih nauka, i kad je formirana uslovno rečeno ova nova, demokratska Vlada, ja sam na krilima vetra, došla u Biro za komunikaciju Vlade, na poziv Bebe Popovića i kolege reditelja Aleksandra Gavrilovića. Trebalo je da dođem u Vladu Srbije u taj Biro za komunikaciju koji je bio zamišljen kao nešto potpuno renesansno. Ako izuzmem sebe, tamo je bilo zaposleno osam jako talentovanih žena, prosto se nije znalo koja je od koje zanimljivija. Nije bilo ni jedne koja je govorila ispod tri jezika. Ko su one?
- Njihova imena nisu bitna jer nisu poznata široj javnosti. To obične, pametne devojke, neke od njih su moje dobre drugarice. Sve su posle nekih pet do osam meseci otišle jer se tamo sve potpuno promenilo. Došli su neki drugi ljudi koje nisam kapirala i skoro sve smo otišle. Međutim, to je bilo dragoceno iskustvo. Prvi put sam bila u prlici da uživo gledam kako funkcioniše jedan aparat. Vi ste bili neposredno 'zaduženi' za kulturu?
- Zajedno sa Tinom Perić sam bila u resoru, da tako kažem Minstarstva kulture i naš zadatak je bio uspostavljanje medijske kopče između Biroa i Ministarstva kulture. Lepo smo se proveli za tih nekoliko mesci, i na kraju - koliko mi je trebalo dosta mi je bilo. Moj um je jednstavno drugačiji funkcioniše od rada u bilo kom pa i u Ministarstvu kulture. Čak i najkreativniji, taj posao je jako daleko od neposrednog umetničkog procesa i umetničkog rada. I tako stižemo do vašeg romana 'Betmen sa Zvezdare'?
- To je takođe žanrovski pisan roman koji je najpre izašao kao novinsko štivo 1996. godine u Detektivskom magazinu, koji je urađivao moj otac. Ja sam tamo naime iz nedelje u nedelju komentarisala, našu stvarnost kroz lik antiheroja, dečaka koji se inicira u legendu i koji se bavi tim, da kažemo žešćim delom ovoga grada. Iako davno objavljen, roman je nedavno došao do ruku i Slobodana Šijana koji bi, na moju veliku radost - ja sam se naime učila zanatu na njegovim filmovima - trebalo da snimi film po njemu. Upravo naime, radimo na uobličenju konačne verzije scenarija. Čija je osnovna karakteristika?
- Jezik, jer moje je mišljenje da o problemu treba govoriti na jeziku problema. Željko Jovanović
