Izvor: Blic, 04.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smehom na nečastive
Smehom na nečastive
- Ljudi neće da gledaju drame jer neće da gledaju reprizu svojih ličnih, svakodnevnih (ne)prilika - rekao je između ostalog upravnik 'Zvezdara teatra' Duško Kovačević na konferenciji za novinare povodom premijere komada Reja Kunija 'Ljubavnik velikog stila', u režiji Vladimira Lazića.
Govorio je potom kako je sadašnje opredeljenje te teatarske kuće, shodno koncepciji pozorišta i sticaju okolnosti, da rade predstave koje će biti gledane. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << A zatim, u razgovoru za 'Blic', dodao:
'Gledana predstava znači jednostavno da je gledana. To jedna stvar. Druga stvar, znam tačno kako može da se napravi predstava koja nije gledana. Takvu predstavu mogu da napravim za jedan sat. A ako nekome treba i ako hoće da naruči tekst koji neće biti gledan, mogu da ga napišem za tri dana. Problem gledanosti zapravo je nešto što jako bitno, suštinsko u našem pozorištu. Ne može da se desi da jedna predstava košta 100.000 evra i da je gleda dvadeset ljudi a podržava pet kritičara. To apsolutno ne stoji. U pozorištu sam 35 godina i nagledao sam se negledanih predstava i naslušao hvalospeva o novim visokim estetikama, o tome da je pozorište na pijedestalu elitističke umetnosti i da ono što nije gledano to zapravo narod ne razume!? Ne postoji u istoriji umetnosti, odnosno postoji ali samo kao incident, nešto što u svom vremenu nije valjalo. Već u svom vremenu, za života, muzičari, slikari, pisci, umetnici su videli da to što su radili jeste dobro. Naravno, neka ostvarenja su - usled viših sila i anatema političkih ili bilo kojih drugih - bila skrajnuta. Bila su van pogleda i saznanja ljudi toga vremena. Ne mislite li da je komedija ili komedija apsurda upravo ono što narod ovog prostora voli?
- Mislim da je jedna od dragocenih odlika ovog mentaliteta to što ume, voli i zna da se nasmeje. To je nešto što je dragoceno i to je ovaj narod lečilo i spasavalo... Setite se samo one velike tragedije, NATO bombardovanja. Nikad se nisam naslušao duhovitijih opaski. A to je bio način da se preživi. Mi se zapravo smehom borimo protiv nečastivog. Vidite, kada se u okruženju govorilo o srpskom filmu i srpskoj umetnosti, onda je ona bila superiorna zato što je bila u žanru i komedije.
Kad smo već pomenuli film, vi ste član asocijacije scenarista i reditelja. U Filmskom centru Srbije nastali su veliki problemi, između ostalog, i oko čelnika centra Đorđa Milićevića. Kakav je vaš stav?
- Pre svega, moram da kažem, nisam do detalja upoznat sa tom pričom. Bio sam na jednom sastanku sa jednom grupom ljudi koja je protiv druge grupe. Pa sam onda bio na sastanku sa tom drugom grupom koja je protiv prve. Nisam bio upućen u to jer sam sad, sticajem okolnosti, u sasvim drugom poslu i po ceo dan sam na pripremama tako da nisam uopšte imao vremena da ulazim u detalje te priče. Pričali su mi i jedni i drugi sa puno argumenata koji govore da su u pravu. Međutim, činjenica je da ne može nešto da počne sa svađom. To nije dobro. I bez obzira na to koliko je ko u pravu, to uopšte ne valja ni za njih ni za ljude koji to finansiraju, a ponajmanje za film koji će se pojaviti na sceni sa klasičnom tučom kao u vesternu. Morali su da sednu i da se dogovore oko svih poteza. Znate, nešto je odigrano i postoji nekakav rezultat - kao što postoji i rezultat konkursa. A ako to nije bilo u redu od samog početka, trebalo je odmah da se reaguje. Moralo je da se kaže da ti ljudi nisu kompetentni. Ali, u početku! Ne može da se dogodi da se jedna utakmica odigra i da se posle žalimo na sudiju, jer tražićemo novu, ali ćemo onda tražiti da mi pobedimo. Hoćemo da igramo novu utakmicu ali pod uslovom da mi pobedimo. Čuo sam i sa jedne i sa druge strane argumente koji su teški i koji su na nivou ozbiljnih moralnih prekršaja. Šta sad?
- I dalje mislim da treba sesti i dogovoriti se. Cela ova priča, ta svađa i taj mali rat treba da se završi nekako kompromisom. Niko nije do kraja u pravu - i u tome je ceo problem. Omiljeno pitanje vama odnosi se na vašu izjavu da kod nas važi: jesen, zima, proleće, leto, rat. U kom smo sad dobu?
- To pitanje o četiri godišnja doba smo mi patentirali i zaštitili. I nemoj slučajno neko da se meša, jer će mo ga tužiti (smeh). No, mislim da je sad ovde neka lepa zima. Zima jednog lava! A videćemo šta će se desiti. A vaša buduća diplomatska karijera?
- U toj sam priči pa ne bih o detaljima. Trebalo je već da odem, ali je to prolongirano zbog mojih obaveza ovde. Stigao je agreman prvog ili drugog februara, a red je da se ode posle dva ili dva i po meseca. Tatjana Nježić
