Izvor: Blic, 13.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjen elan za promene
Smanjen elan za promene
Neka bude harizmatičnih ličnosti u našem javnom životu, ali ne previše. Voleo bih da, bar u ovom trenutku, institucije imaju harizmu, a da na njihovom čelu budu samo oni koji će ih opsluživati - kaže likovni umetnik prof. Čedomir Vasić, predavač na FLU i FDU u Beogradu, kao i na Univerzitetu umetnosti, od narednog septembra novi rektor tog univerziteta.
Trenutno su u toku i dve njegove izložbe u značajnim galerijama u unutrašnjosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zidovi Umetničke galerije 'Nadežda Petrović' u Čačku, na izložbi 'Crvena knjiga', čiji naziv evocira spiskove ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, obloženi su ogromnim printovima pejzaža, proisteklih kompjuterskim 'čišćenjem' slika 'Seoba Srba' Paje Jovanovića i Predićeve 'Kosovske devojke' od ljudskih figura. Na centralnom zidu je otisak Nadeždine slike_arhiva 'Kosovski božuri', a u prostoru se mešaju tri različite pesme kosa. Sve prostorije povezane su podnim 'cvetovima' od folije, izvedenim iz oblika koji se nalaze u prvom planu Nadeždine slike_arhiva, pa je cela galerija pretvorena u jedno ogromno polje. Ideja ove ambijentalne postavke je jasna, kao što je očigledno da autor to nosi kao ličnu dilemu.
U kruševačkoj Umetničkoj galeriji, na izložbi 'Raskućivanje', u prostoru koji čuva obeležja i intimni karakter građanske stambene kuće, Vasić je izložio radove nastale takođe čišćenjem slika, u ovom slučaju litografija iz 19. veka, koje su bile vrlo poznate i koje su popularisale kosovsku legendu.
Predlošci vezani za Kosovo javljaju se u vašim radovima već godinama, odgovarajući, zapravo, jednoj istoj ideji koju tretirate uvek iznova i različitim sredstvima. 'Crvena knjiga' je i vid upozorenja...
- Ovo čak više i nije diskretno upozorenje... Ideja za ovu izložbu potiče još od pre šest godina, a izuzetnu aktuelnost je dobila poslednjih nekoliko meseci. Nije ona, kao što može da izgleda, ekspresni odgovor, već odraz jednog stanja i moj pokušaj da stvari, bez obzira na to koliko bile povezane sa našom istorijom, dakle i seobu Srba i Kosovku devojku i Gračanicu, predstavljenu na Nadeždinoj slici, istaknem kao nešto što ima jedan opšti karakter. Koliko one mogu da utiču na pitanje identiteta?
- Živimo u vremenu u kome ima generalnog zbunjivanja po raznim pitanjima, pa i po pitanju identiteta, ali to, ipak, svako sam za sebe mora da reši, što nije lako jer su ljudi u pojedinim situacijama sa čitavim nizom događaja, privatno-istorijskih, u dilemi - ko su, šta su... Bojim se da nemam nikakav ni recept, niti savet, pa čak ni iluziju. U tome izgleda i jeste prednost umetničkog rada – što on postavlja jednu stvar, pružajući mogućnost posmatraču da se sam prema njoj odredi. Ono što je bitno – to je da nema ni crnog ni belog, jer negiranje kosovske legende, kulta, isto tako nije produktivno kao ni apsolutno veličanje. Svako vreme ima svoju procenu duhovnih korena. Prema tome, sagledavajući realnost, čovek ipak može da nađe ravnotežu između onoga što jeste suština poruka i pouka prošlosti, koje su odigrale veliku ulogu u stvaranju moderne srpske države. To, svakako, treba imati u vidu, bez obzira na to što se danas takvo priznavanje karakteriše kao nacionalizam. Mlade takođe dotiče ova tema, ali im se dešava čak i cenzura u pojedinim slučajevima. Zbog čega?
- Jaki stavovi su ponekad nužni, a mladost često donosi izvesnu isključivost i odlučne korake, što je često i prednost. Problematičnije je, međutim, kada je to lišeno umetničke osnove. Čistije bi bilo da takve poruke idu kroz politički angažman. Činjenica je, doduše, da je umetnički angažman marginalizovan. Korišćenje informativnih medija za proturanje različitih poruka, često je u službi sopstvenog promovisanja, što umetnička aktivnost uvek ima. Kod mladih ljudi postoji osećanje izvesne osujećenosti, nemogućnosti da se stvari menjaju, koje takođe izaziva tu vrstu šokantnog delovanja. Sve to doprinosi utisku da se i takvi iskazi čine delom jednog ambijenta u kome ozbiljan umetnički sistem ne postoji. Kakva su očekivanja od rektora u ovom trenutku?
- Teška, jer se radi o vođenju jedne obrazovne institucije, u vremenu punom nepoznanica. Za škole bilo kog profila najbitnije je stabilno materijalno stanje, a ako ono nije takvo, onda svako razmišljanje, počev od održavanja nastave pa do širenja ideje jedne škole, biva problematično. Upravo ta neizvesnost, koja je maltene mesečna i koja ne daje mogućnost da imate neke šire planove, opterećuje ovaj trenutak svakog školstva, naročito imajući u vidu obaveze koje je zemlja preuzela u smislu uključivanja našeg visokoškolskog obrazovanja u sistem evropskog obrazovanja, zasnovanog na Bolonjskoj deklaraciji i Lisabonskom manifestu. To, pre svega, zahteva dobro promišljanje sopstvenih snaga i prilagođavanje jednog načina obrazovanja promenjenom sistemu. Nužna reforma zahteva prilična sredstva, a, opet, kako stvari stoje, slabe mogućnosti u tom smislu čine nas dosta nervoznim. Rektor mora da bude i menadžer, sposoban da prati okolnosti, izmenjene utoliko što već danas više nema onakvog elana za promene u društvu, i podrške, pogotovo spoljašnje, kao pre par godina. Ljubica Jelisavac
