Izvor: Politika, 18.Feb.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Slučaj Tomić”: Ustav nije prekršen
Kada je prošle nedelje uhapšen Dragan Tomić, narodni poslanik i bivši predsednik IO Univerzal banke, postavila su se dva ustavnopravna pitanja. Prvo, da li je uhapšen narodni poslanik kojeg štiti imunitet, s obzirom na to da je Skupština raspuštena? Drugo, da li je hapšenjem i zadržavanjem narodnog poslanika koji se pozvao na imunitet prekršen Ustav?
Na prvo pitanje bilo je lako odgovoriti. Raspuštena skupština ne „umire“; ona „čeka“ da bude zamenjena novom, po okončanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prevremenih izbora. Do tada, radi samo ono što mora, jer demokratska država ne sme ostati bez narodnog predstavništva. Prema Ustavu, raspuštena skupština obavlja tekuće i neodložne poslove određene zakonom. Mandat poslanika starog, prestaje potvrđivanjem dve trećine mandata novog skupštinskog saziva. Dakle, u momentu hapšenja, Dragan Tomić je bio narodni poslanik s pravom da se pozove na imunitet.
Drugo pitanje izazvalo je nedoumice. Tomićev advokat podneo je krivičnu prijavu protiv javnog tužioca zbog kršenja Ustava i zakona. Pojedini poslanici isticali su da je povređena ustavna odredba prema kojoj „narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren (...) bez odobrenja Narodne skupštine“. Rečeno je da Tomić nije smeo biti uhapšen ni „pritvoren“ pre nego što se o tome izjasnila Skupština.Stvari drukčije stoje. Ustav kaže da „lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda“. Dakle, prema Ustavu, o pritvaranju odlučuje sud. Dragan Tomić je uhapšen i sproveden nadležnom javnom tužiocu, koji je doneo rešenje o zadržavanju. Zadržavanje osumnjičenog, o kojem odlučuje javni tužilac ili po njegovom odobrenju policija, nije isto što i pritvaranje, o kojem odlučuje sud. Zadržavanje osumnjičenog je oblik lišenja slobode bez odluke suda. Ustav određuje da „lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu“. Tomić je bio zadržan, ali ne i pritvoren. Pozivajući se na imunitet, on nije mogao sprečiti hapšenje i zadržavanje, ali privremeno jeste pritvaranje. Po okončanju postupka, kada mu je Skupština oduzela imunitet, Tomić je pritvoren, odnosno sud je doneo odluku o određivanju pritvora. Da je Skupština odlučila suprotno, Tomić ne bi bio pritvoren, već pušten na slobodu. Ustavna odredba o procesnom imunitetu (privremena) je smetnja za pritvaranje poslanika, ali ne i za njegovo zadržavanje do izjašnjenja Skupštine.
Postoje dva različita stanovišta o procesnom imunitetu poslanika. Prema jednom, imunitet treba ukinuti, jer se njime narušava načelo jednakosti građana pred zakonom. Tako uglavnom misle i građani, jer shvataju imunitet kao privilegiju poslanika koja im omogućava da izbegnu pravdu. Prema drugom stanovištu, procesni imunitet treba zadržati, ali suziti. To je više primereno. Istina, ima ustava koji daju najširu imunitetsku zaštitu, jer određuju da „poslanik ne može biti lišen slobode bez odobrenja parlamenta“ (npr. u Italiji, protiv poslanika se može voditi krivični postupak, ali ne može biti uhapšen i pritvoren bez odobrenja parlamentarnog doma). Da takva odredba stoji u našem ustavu, hapšenje i zadržavanje Tomića ne bi bilo dozvoljeno. Ovako, ostaje rešenje koje poslanika štiti od pritvaranja, ali ne i od hapšenja i zadržavanja.
Dakle, u slučaju Dragana Tomića, narodnog poslanika naše raspuštene skupštine, Ustav nije prekršen!
Vanredni profesor ustavnog prava i parlamentarnog prava na Pravnom fakultetu BU
Vladan Petrov
objavljeno: 18.02.2014.
