Izvor: Blic, 26.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloboda izbora je vrlo obavezujuća
Sloboda izbora je vrlo obavezujuća
Nikada se nisam ubrajao među one koji su govorili da će uvek biti opozicija. To mi čak deluje pomalo infantilno - rekao je nagrađivani pisac Radoslav Petković, poznat po svojim delima 'Sudbina i komentari', 'Senke na zidu', 'Čovek koji je živeo u snovima'. Reč je o stvaraocu koji se nakon oktobarskih promena našao u direktorskoj fotelji Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva.
Komentarišući činjenicu da je sada postao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlast, Petković kaže da bi on to pre nazvao oblikom povećanog uticaja na zbivanja.
'Ako ste opozicija onda ste opozicija nečeg konkretnog. Dakle, u jednom trenutku morate preuzeti odgovornost za ono u okviru čega ste se angažovali.' Da li ovu svoju novu, direktorsku poziciju vidite kao sudbinu ili kao komentar?
- I jedno i drugo. Da živim u nekoj drugoj zemlji, do svega ovoga ne bi došlo. Verovatno bih bio samo pisac koji se usput bavi još nečim. Ovako, u jednom trenutku sam osećao obavezu da se politički angažujem. Znate, sloboda izbora je relativna stvar. Ona postoji do jedne tačke, a već u sledećem koraku to vas obavezuje. Tako je i sa mnom.
Kada smo razgovarali u februaru prošle godine rekli ste da ljudi moraju shvatiti da ambis nema dna. Da li su shvatili?
- Mislim da je to upravo ono što se događalo 23. septembra i potom (čuvenog) 5. oktobra. Ljudi su upravo shvatili da ambis nema dna i da treba dati sve od sebe da se propadanje zaustavi. Tačnije, većina je shvatila koliko je sati, a potom su se privoleli i mnogi koji su to manje - više (ne)voljno prihvatili. Kada se sve što se događa nakon oktobarskih promena uzme u obzir, da li je propadanje zaustavljeno?
- Mislim da jeste. Bez obzira na nezadovoljstva sa jakim razlozima. Jednostavno, moramo biti svesni da mi više nismo izopštena država koja je na kraju svih krajeva. Sada smo zemlja koja ima realnu šansu da krene u suprotnom pravcu od onog kojim je do sada išla, odnosno da krene napred. Neću da kažem da nije napravljeno mnogo grešaka od strane DOS-ove vlasti i svih nas koji smo preuzeli odgovornost. Međutim, zaista treba shvatiti da je ovo situacija u kojoj je neophodan nacionalni konsenzus da bi se zamajac okrenuo u drugom smeru. Koju grešku novih vlasti vi apostrofirate?
- Kao direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva naravno da im najviše zameram poreze na knjige. Kad smo već kod udžbenika, hoćete li praviti novi udžbenik geografije?
- Nije tu važno to što će biti novi ili stari udžbenik geografije. Tu je problem sasvim jasan, a to su granice države u kojoj živite. Jer u tom predmetu, osim, na primer Islanda ili Francuske , treba reći nešto i o svojoj zemlji, makar to s kim se graniči, kao i njeno zvanično ime. A to još uvek nije baš sasvim jasno. A kada će biti jasno, odnosno definisano?
- Po poslednjim izjavama Mila Đukanovića izgleda da će se ovaj udžbenik održati bar do sledeće godine. Šta biva sa istorijom?
- Ljudi se najviše interesuju za istoriju, ali ankete u školama pokazuju da je interesovanje za taj predmet na pretposlednjem mestu. Iza istorije je samo biologija. Dakle, samo su amebe iza ratova, državnika, bitaka... No, šalu na stranu, ideja ovog Zavoda je da napravi, da tako kažemo, udžbenike nove generacije. Šta to podrazumeva?
- Razlozi našeg nezadovoljstva većinom postojećih udžbenika nisu toliko ideološke prirode. Oni su tekstualno preopterećeni, glomazni, ne baš sasvim jasni, preobimni... Oni su deo jednog prevaziđenog koncepta škole koji forsira samo memorisanje, a ne podstiče ni razmišljanje ni kreativnost. Naravno, da je u nekom dubokom sloju i to posledica ideoloških premisa. Međutim, sve zajedno podrazumeva jednu ozbiljnu reformu kompletnog školstva, što je komplikovan proces. Tako da i mi sada pokušavamo da učimo ono što su mnogi oko nas već savladali o načinima forsiranja kreativnog mišljenja. Znate, problem je u tome što smo generacijama zatirali kreaciju i mišljenje. Nisu nam trebali takvi ljudi. Trebali su nam poslušnici. Nije lako sada izmeniti pristup stvarima. Kako će na primer u tom budućem udžbeniku iz istorije izgledati lekcija o Miloševiću?
- Rano je još govoriti o pojedinim lekcijama, ti udžbenici tek treba da budu urađeni. No, ono što smo generalno zauzeli kao stav jeste da se poslednja decenija obrađuje čisto faktografski. Dakle, pišu li (ponovo) istoriju pobednici?
-I ovako i onako istoriju uvek pišu pobednici. Što opet ne mora da znači da su pobednici uvek u pravu. Poslednjih desetak godina su je pisali pobednici Osme sednice, i nije problem toliko što su je pisali nego što su je stvarali, i tako sad imamo to što imamo. Svojevremeno ste govorili da imamo da smo bolesno društvo jer živimo samo politiku. Da li se u tom smislu nešto promenilo? Jesmo li i dalje bolesni?
- Još nismo ozdravili. Mada, neke ankete pokazuju pad zainteresovanosti za politiku i to mi se čini kao vrlo ohrabrujući pokazatelj. Konačno i ovo čime se ja bavim ne bi trebalo da bude politika.
Tatjana Njezić
