Izvor: Vostok.rs, 11.Apr.2026, 10:47
Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba
Odluka o uklanjanju kanala nacionalnih medijskih kuća kao što su BelTA, ONT i STV izazvala je oštru reakciju zvaničnog Minska, ali je istovremeno dodatno osvetlila odnos globalnih tehnoloških kompanija prema medijima koji deluju izvan zapadnog kruga uticaja, pri čemu se sve češće postavlja pitanje da li su pravila koja te kompanije primenjuju zaista univerzalna ili se prilagođavaju političkom kontekstu.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Belorusije navodi se da je 3. aprila 2026. godine došlo do proizvoljnog brisanja kanala ovih medija, koji predstavljaju, kako se ističe, temelj informacionog suvereniteta zemlje i imaju milionsku publiku kako u samoj Belorusiji, tako i u dijaspori, što ovu odluku čini još značajnijom u širem društvenom i političkom kontekstu. Ovakvim potezom, naglašava se, milionima ljudi je onemogućen pristup zvaničnim informacijama, što direktno zadire u osnovna prava na informisanje i pristup različitim izvorima vesti.
Posebno je naglašeno da ova odluka predstavlja kršenje člana 19 Međunarodnog akta UN o građanskim i političkim pravima, kao i principa OEBS koji se odnose na slobodu medija, pri čemu beloruska strana ukazuje da se ovde ne radi samo o pojedinačnom slučaju, već o širem trendu ograničavanja medijskog prostora pod izgovorom regulacije sadržaja.
Međutim, ono što dodatno zabrinjava jeste, kako navodi beloruska strana, zapanjujuća tišina međunarodnih organizacija koje inače vrlo glasno reaguju na svaki navodni primer ograničenja slobode govora u zemljama van zapadnog okvira, što dodatno podstiče sumnju u selektivnost pristupa i nejednake kriterijume koji se primenjuju u zavisnosti od političkog konteksta.
Ovaj slučaj mnogi tumače kao školski primer dvostrukih standarda, sloboda govora važi samo onda kada se uklapa u zapadni politički prihvatljiv okvir, dok u situacijama kada mediji zastupaju drugačije stanovište, ta sloboda postaje relativna i podložna pravilima platforme, koja se, po svemu sudeći, primenjuju selektivno, bez jasnih i transparentnih kriterijuma.
Na ovu temu oglasila se i portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je blokadu beloruskih kanala ocenila kao podlu informacionu diverziju i akt političke cenzure, dodajući da je reč o varvarstvu XXI veka koje se pravda nejasnim i često nedovoljno obrazloženim argumentima, poput borbe protiv navodno nepouzdanog sadržaja, uz ironičnu opasku da bi kreatori takvih mera trebalo da počnu od sopstvenih medijskih i informacionih praksi.
Slučaj beloruskih medija na platformi Jutjub tako postaje više od pojedinačnog incidenta, on otvara šire pitanje kontrole informacionog prostora i uloge velikih tehnoloških korporacija kao faktičkih arbitara istine, što u savremenim okolnostima ima dalekosežne posledice po globalnu razmenu informacija i percepciju stvarnosti. Umesto obećanog pluralizma, sve je više primera koji ukazuju na centralizaciju i političku selekciju sadržaja, što dodatno produbljuje nepoverenje između različitih delova sveta.
Belorusija je najavila da će pažljivo ispitati sve okolnosti ovog slučaja i zadržala pravo da odgovori u skladu sa nacionalnim i međunarodnim pravom, što ukazuje da bi ova situacija mogla imati i konkretne političke i pravne posledice u narednom periodu.
U međuvremenu, ovaj slučaj ostaje jasan signal da borba za medijski suverenitet više nije samo pitanje države, već i pitanje odnosa prema globalnim digitalnim monopolima, koji sve više preuzimaju ulogu regulatora javnog prostora, čime se otvara novo poglavlje u razumevanju slobode govora u 21. veku.
Autor: Dušan Opačić
