Izvor: Blic, 16.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slike za pod nos
Slike za pod nos
U komadu 'Kaj sad', koji je prošle nedelje premijerno izvden u Beogradskom dramskom pozorištu, reč je o zagrebačkoj porodici ali bi lako moglo biti reč i o bilo kojoj porodici, tipičnoj za prostore u kojima živimo i u kojima smo nekada zajedno živeli. Komad je napisao hrvatski pisac Borivoj Radaković, našoj publici poznat i kao jedan od osnivača FAK-a, literarne družine koja je gostovala pre godinu i po dana u Beogradu i Novom Sadu. Ono što je po rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Radakovića presudno za lako razumevanje njegove priče jeste 'naša nekadašnja, zajednička sadašnjost ali i podudarnost naše sadašnjosti s obzirom na zajedničke, tranzicione okolnosti. Očekujem da će publika u Srbiji lako razumeti probleme u kojima su se našli junaci predstave ‘Kaj sad’ zato što je moj komad posvećen jednoj opštoj porodici.'
Po čemu se te porodice danas razlikuju od doba kada su zajedno, bile 'osnovne ćelije' tadašnjeg društva?
- Ta opšta porodica je nekada znala za bolje dane, potom je prošla ratne dane, opšta porodica je iz jednog relativno dobrog života pala na vrlo nizak nivo i sada se polako pokušava oporaviti. U tim pokušajima da se ponovo stane na svoje noge, vrebaju i mnoge opasnosti među koje je droga, kojom se bavim u komadu. Ovo je vrlo nesigurno vreme puno iskušenja za svakoga pa i za one unutar, na prvi pogled, stabilnih porodica.
Kako komentarišete činjenicu da su za pola meseca premijerno izvedena dva komada hrvatskih pisaca u beogradskim pozorištima?
- Voleo bih kada bi to postala normalna praksa, mada ja nisam tipičan sagovornik na te teme s obzirom da sam rođen u Zemunu i da nisam imao zazore kakve su imali ljudi sa obe strane. Mislim da bi bilo najbolje da više ne razgovaramo o nekom prošlom vremenu ne zato što ga je potrebno zaboraviti, naprotiv. Zla su učinjena i moramo ih pamtiti i kazniti krivce. Međutim, sećanje na ono što je bilo, nikako nam ne sme biti zalog za nešto dalje, za budućnost, moramo početi rezonovati normalno.
A to znači?
- Ako se u Beogradu pojavi dobra knjiga to znači da ću poželeti da je pročitam što pre, kao što bih vrlo rado pogledao neku dobru predstavu. Ako hoćete, tu se radi i o 'vegeti' kao i o onom vašem 'odžačaru grla' koji su mi ostali u vrlo prijatnom sećanju.
Naša pozorišna javnost dobro poznaje drame Slobodana Šnajdera, Iva Brešana i drugih pisaca toga doba. Šta se novo desilo u međuvremenu?
- Pojavila su se najmanje dva nova talasa, prvi postmodernistički koji je znamerivao kategoriju vremena i priču kao takvu nastojeći da dođe do nekog rezultata više filozifirajući, dok je drugi onaj kome i ja pripadam a za koga je važna priča. Ona po pravilu počinje vrlo realistično, ali se potom odvaja od realnosti i zadržava se u realizmu jezika baveći se konkretnom situacijom na autentičan način. Moje je mišljenje da je ovaj drugi pravac u skladu sa onim što se zove nova evropska drama i sloganom 'nazad u lice', što znači: 'vraćam ti nazad sliku u lice, tu istu koju si ti, političaru, meni pokušavao da uvališ'.
Šta znači tekst 'The book drimer' ispisan na vašoj majici?
- To je majica koja u sam dobio na sajmu knjiga u Puli održanom prošle godine u decembru, na kome su prvi put učestvovali izlagači iz Srbije. Istovremeno na današnji dan (10. maj) pre sedamdeset godina paljene su knjige u Nemačkoj tako da ja ovom majicom i natpisom na lošem engleskom, povezujem sve te stvari i izražavam svoju ljubav prema knjizi.
Ko će se više profitirati kada naši međusobni odnosi neminovno, ponovo budu regularni?
- Profitiraće samo bolji, mada sam siguran da će dobro proći i oni koji budu pravili predstave na granici estrade. Ali taj način razmišljanja je istovremeno i jedini pravi, odlučivaće tržište. Verujem da nije daleko dan kada će Beograd odmah želeti da igra dobru dramu iz Zagreba i obrnuto, kao što se nadam da nije daleko dan kada će ljudi bez problema sesti na voz i doći u Beograd da pogledaju novu predstavu. Željko Jovanović
