Izvor: Blic, 26.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikarski bes
Slikarski bes
Vesna Milunović izlaže u Beogradu i Parizu - istovremeno. U beogradskoj galeriji 'Singidunum' gde je predstavila crteže i kolaže na temu jabuke, a na poziv jednog od vodećih svetskih umetnika Morena Pinkasa, na jubilarnom, stotom, Jesenjem salonu u Parizu, na čijem vernisažu nije bila jer naprosto ne može biti u isto vreme na dva mesta, iako se pridržava onoga što je Tomas Man rekao: 'Zgrabite vreme, čuvajte ga i pazite, svaki sat, svaki minut! Ako ne pazite, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ono se iskrada...'
Živite u punoj brzini. Je li to neminovno da bi se opstalo i u Beogradu i u Parizu?
- Kad vratim film, drugačije nije moglo biti. Zadovljna sam. Sedamnaest samostalnih izložbi samo u Parizu, i ne znam broja kolektivnim, od Beograda do Lisabona, nije malo. A šta je preduslov da se izgura svoje?
- Kao što Epiktet kaže: 'Ako se ikada dogodi da skrenete s puta da biste usrećili druge, možete biti sigurni da ćete izgubiti plan svog sopstvenog života.' Ja svoj držim svojim rukama uz svu podršku porodice i prijatelja. Je li teško biti stvaralac u vremenu kada se misli da je sve već rečeno muzikom, slovom, slikom?
- Zarobljenici smo moderne civilizacije u kojoj ne samo da se misli da je sve već viđeno, nego i da se sve može držati pod kontrolom. U umetnosti je, međutim, to nemoguće. Jer ona nema granica. I nije nužno te granice brisati podražavanjem onoga što dolazi sa Zapada, jer isti čezne za individualnostima. Znam da je kod nas uvreženo suprotno mišljenje kad se kaže da vazda kaskamo za svetom, ali ne zatvarajmo sami sebi vrata. Umetnik mora da ima strpljenja, ne sme samo da juri za renomeom. Renome je relativna stvar: danas jesi u medijima, sutra već nisi!
Temom jabuke razdora bavite se već nekoliko godina. Šta je novo na beogradskoj izložbi?
- Osamnaest radova u tehnici crteža i kolaža nose naziv 'Zapisi o nama'. Kolaže sam izvodila od starih pisama i fotografija, novinskih članaka koji datiraju između dva svetska rata. Ili sam ih sklapala od fotografija iz modnih časopisa i praćeni su uvek znakom - slovom. A zašto baš jabuka?
- Mnogi koriste njen lep izgled kao zaštitni znak raznih kompanija, projekata i političkih stranaka. Jabuku ne obrađujem i ne sagledavam kao jedan dopadljivi estetski element iz prirode. Ja sam bliža konotaciji jabuke kao voćke zla. Prvi greh iz Biblije je premali prema ovom sadašnjem civilizacijskom grehu sazdanom od ratova, uništenja starih naroda i civilizacija, agresije materijalnog nad duhovnim. Moja jabuka je simbol vremena u kome smo se zatekli i čiji smo svedoci. Boraveći u gradu lepote i svetlosti kao što je Pariz, grad koji nikad nije bombardovan ni uništavan poput naših gradova, probudio je u meni jedan slikarski bes, zbog ludila čovečanstva, a koji sam prenela na nedužnu jabuku. Ima li vaša jabuka veze sa tim što je ona i zaštitni znak Žak Širakove političke stranke i simbol grada Njujorka?
- Svedoci smo mnogih nesreća na različitim krajevima sveta. Neminovno, moja jabuka je poprimila zastrašujući monumentalnu formu koja svojom veličinom i oblikom može da podseća na bombu sa fitiljem. Sam detalj dodira peteljke i glatkog tela voća ima prizvuk agresivnog spoja dva elementa , kao zabodeni klin u meko tkivo nekog bića. Milena Marjanović
