Izvor: Vostok.rs, 03.Okt.2015, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepo crevo lekara Rogozova
03.10.2015. - Slepo crevo lekara Rogozova bilo je pred pucanjem, a kolege nije bilo u krugu od gotovo dve hiljade kilometara...
Tamo, valjda, ide samo onaj ko mora. Ili onaj koji baš mnogo voli sneg. Kopno površine 14.000.000 kvadratnih kilometara uvek je prekvireno snegom i ledom. Čoveka možete videti tek u ponekoj istraživačkoj stanici udaljenoj između 700 i 1900 kilometara. A put do njega je probijanje kroz sneg. Ukoliko volite sve ovo, posetite Antarktik, kontinent na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << samom jugu naše planete. Ukoliko ne, ako vas sudbina tamo odvede – izdržite. Kao što je to učinio Leonid Ivanovič Rogozov. Čak i sa slepim crevom koje samo što nije puklo!
Ko ste vi, Leonide Ivanoviču? To bi neko mogao da priupita doktora Rogozova, da je isti, kojim slučajem, još živ. Ovom lekaru je izgleda bilo suđeno da tokom života, između ostalog, vidi i neobične predele.
Rođen je u proleće 1934. godine u Čitinskoj oblasti, na granici Sovjetskog Saveza s Mongolijom i Kinom. U mladosti se nagledao nepreglednih stepa i četinarskih šuma, koje se u njegovom rodnom kraju protežu kilometrima. Nije poznato kada je odlučio da postane lekar, ali medicinu je završio 1959. godine na lenjingradskom Medicinskom fakultetu (današnji Sankt Peterburg).
Postao je lekar opšte medicine i započeo specijalizaciju za hirurga. Usred tog posla, septembra 1960. godine, odlučio je da se priključi sovjetskoj antarktičkoj ekspediji i tako završio blizu Južnog pola.
Dve godine snega i leda bile bi za mladog Leonida verovatno dovoljno veliko životno iskustvo, ali nije moglo sve da prođe tako „lako”. Malo više od pola godine po dolasku u istraživačku stanicu Novolazarevskaja, 75 kilometara od obale Južnog okeana, upalilo mu se slepo crevo!
Da su okolnosti bile uobičajene, Leonid je mogao da ode u najbližu bolnicu, objasni šta ga muči i ubrzo bi bio operisan. Međutim, tog jutra, 29. aprila 1961. godine, mogao je samo da zapomaže. Slabost, mučninu i blago povišenu temperaturu pratio je bol u donjem desnom delu stomaka. Sutradan je stanje nastavilo da se pogoršava, a do uveče je već bilo neizdržljivo. Bilo mu je jasno da ima upalu slepog creva. Kako je najbliži lekar bio udaljen 1600 kilometara, a nikakve letelice nije bilo u blizini, doneo je odluku: da sam sebe operiše!
Uspomena sa operacionog stola: doktor Rogozov gleda u slepo crevo
Ukoliko to ne učini, računao je Rogozov, slepo crevo moglo bi da pukne i onda bi se teško spasao. I dok su njegovi drugovi kod kuće u SSSR-u proslavljali Praznik rada, lekar je u dva sata popodne po lokalnom vremenu, 1. maja, započeo hirurški zahvat nad sopstvenim slepim crevom. Uz pomoć jedine dvojice ljudi koji su bili u blizini. Vozač i meteorolog iz stanice Novolazarevskaja pomagali su mu tako što su držali ogledalo i dodavali instrumente. Da su okolnosti drukčije, ovo je mogao da bude početak zanimljivog vica: bili vozač, meteorolog i lekar. I prvi kaže...
Međutim, sve i da je nekome tako nešto palo na pamet, nije bilo vreme za šalu. Rogozov je zahvat počeo u polusedećem položaju na krevetu. Prvo je u stomak ubrizgao anestetik prokain, a zatim skalpelom napravio rez od 12 centimetara. Napravio je potom grešku i oštetio početak slepog creva! Brzo je morao da zašiva.
Kad je popravio stanje, nastavio je ka sredini creva, gde je i bila upala. Shvatio je da bi crevo puklo za manje od jednog dana. Stigla ga je u tom trenutku mučnina. Morao je da zastane. Odmarao je s otvorenim stomakom. I tako nekoliko puta! Kada je uspeo da izvadi upaljeni deo, stavi antibiotik i zašije stomak, bilo je četiri popodne. Zahvat je uspeo – Leonid je preživeo!
U narednim danima stanje doktora Rogozova se poboljšavalo. Temperatura se vratila na uobičajenu posle pet, a već posle nedelju dana, ponovo je sam izvadio konce. Redovnim poslovima, kako su to opoisali sovjetski novinari, vratio se dve nedelje posle zahvata!
I kod kuće, ali i u inostanstvu, doktor Leonid Ivanovič Rogozov postao je udarna vest. Dva sata je operisao sam sebe i dve nedelje posle toga vratio se na posao. Takav podvig zaslužuje odlikovanje. Što su u Moskvi i shvatili, pa su mu iste godine dodelili Orden rada sa crvenom zastavom.
U oktobru 1962. godine Rogozov se vratio u Lenjingrad, gde je radio ostatak života. Pošto je postao načelnik jedne tamošnje bolnice 1986, nastavio je da leči bolesnike sve do smrti, 2000. godine. Glave mu je došao rak pluća. Sa slepim crevom, od 1961. godine nije imao nedaća.
M. Jerinić,
Zabavnik
