Izvor: Blic, 05.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slatke usne mladosti
Slatke usne mladosti
Slatke usne mladosti', naslov je osamnaestog komada 'Radoslava Pavlovića' koji će biti izvođen u pozorištu i premijeno će biti igran 12. marta na sceni Kult teatra. 'To je jedan mali komad u smislu broja tema i broja likova', kaže sagovornik 'Blica' opisujući samu priču kojom se ovaj put pozabavio. Mada sužena, osnovna tema je produbljena i tiče se vernosti, preljube i pripadanja. Što se broja likova tiče u biti je reč o duelu dve žene i njihovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << borbi za opstanak.
Šta je pokretač te priče, i kako ona zapravo glasi?
- Pitanje osnovnog pokretača se se tiče moderne tehnologije. Jednog jesenjeg dana, tačno u podne srele su se dve žene koje je spojila pogrešna upotreba moderne tehnologije: poruka poslata na mobilni jednj, stigla je drugoj. Drama nastaje kada se one počnu boriti za tog muškaraca koji je zaprosio mlađu ali je 'zaboravio' da kaže da je oženjen. Naravno, muškarac koji je to učinio je već mrtav čovek samo što to još ne zna. U tom smislu je moderna tehnologija, koja tehnički pokreće celu stvar, na neki način četvrti junak komada. Te dve žene igraju Branka Pujić, koje neko vreme nije bilo na sceni, i Katarina Radivojević 'Zona nacionale'. Jeste li uticali na izbor glumaca?
- Pisac teba da se pita dok piše a kada se prave podele on je samo korisni sagovornik. Znači izbor glumaca je napravio reditelj Slavenko Saletović i mislim da je Katarina jako srećan izbor. Ona je mlada, darovita glumica kojoj treba što više pozorišnih dasaka. Sa Brankom sam sarađivao samo 87. u 'Radoviću', u predstavi 'Braća po oružju' i radujem se da smo ponovo na zajedničkom poslu. Šta je sa muškim likom? Najavljen je Dragan Nikolić.
- Tu je situacija specifična, taj lik se pojavljuje na samom kraju, jer se sve vreme priča o njemu. Međutim, publika već sluti šta će mu se desiti kada se bude suočio sa te dve žene, tako da ova uloga, iako mala po formatu zahteva velikog glumca sa ozbiljnim glumačkim iskustvom. Pošto je takvog glumca teško imati recimo sedam, osam večeri u mesecu, Slavenko je mudro smislio da tu ulogu igra nekoliko glumaca koji će se menjati. Jedan od njih bi trebalo da bude i Dragan Nikolić.
U kojoj je fazi film Predraga Velinovića 'Volim te najviše na svetu' koji je rađen prema vašoj drami'Moja mama', i sniman je prošle godine?
- Najpre, reč je o originalnom scenariju rađenom po motivima drame 'Moja mama'. Snimanje je završeno u septembru i danas izlazi prva kopija. Premijera je planirana za 27. mart u Centru 'Sava'. Video sam jednu verziju filma, jako mi se dopada, ali sam, naravno, ličan. Da li je tačan utisak da je poslenjih par godina film odneo pevagu, kad je o tretmanu reč, nad pozorištem?
- Pozorište je kod nas u stalnoj krizi još od kada je Joakim Vujić prešao preko Save u Srbiju. Što se tog utiska o ekspanizji filma tiče, on je delimično tačan zato što filma u Srbiji dugo nije bilo. Posle niza godina selektori filmskih festivala biće u prilici da ove godine vrše selekciju. Za pisce se kaže da imaju dobar seizmografski aparat za promene u društvu; ipak vis te u aprlu 2000. smatrali da u Srbiji neće doći do promena izborima?
- Ponekad sam i ja u pravu. Hoćete da kažete da to nije bilo ozbiljo?
- Naravno da se šalim, nisam ekspert za društvene promene. Međutim, skoro sam ponovo čitao neke knjige u vezi sa Prvim srpskim ustankom, Karađorđem i ostalima. Već je dve stotine godina od tada, a mi smo još uvek daleko od sloge, sabornosti, nekog minimuma oko koga bismo se složili. Čini mi se da je na ovom prostoru politička autonomnost stalno jako slaba. Možemo da pričamo da je vlast ovakva i onakva, da pričamo o Titu, o Slobi, o Đinđiću ali se ja sve vreme pitam koliki je uopšte njihov prostor za manevar i koliko mogu da upotrebe poluge vlasti - znači ekonomiju, vojsku, policiju, a da to ne bude predmet nekog usaglašavanja sa inostranim faktorima. Istovremeno, političari i kada dobiju poverenje naroda izgraju ga. Recimo, ljudi glasaju za Vuka da bi prešli Slobu, ali ovaj te glasove pokloni Slobi. Razočarani, sledeći put daju glas Šešelju, ovaj opet sve to vrati Slobi, setimo se i Nove demokratije. Znači, nacija je zdrava, hoće promene ali odmah posle izbora, počne trgovina poslanicima, kao što je to i sada, i opet ništa. Četvrti deo proročke 'Šovinističke farse' iz 1989. zove se 'Vidimo se u Den Hagu', hoće li se to završiti sada?
- Sumnjam, neki dan ulazim u Kult teatar a oni mi dobacuju 'pokrao te Šešelj'. Takom suđenja u toj predstavi naime, kada sudija čita na srpskom, optužnicu tom Hrvatu, zove se Drah, on joj kaže: 'Kaj ovaj fufla na srpskom, niš ne razmem, molim vas prevedite mi'. Rođen 1954. godine u Aleksincu Dramski pisac sa sedamnaeset izvedenih komada Ovaj Šumadinac poreklom iz Gornje Gruže voli Crnogorce lTelevizija Beograd će snimati seriju 'Šovinistička farsa
