Izvor: Politika, 06.Apr.2015, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slabo pravosuđe u Bosni i Hercegovini
Serž Bramerc nedavno rekao da su Srbi s pravom nezadovoljni radom Suda i Tužilaštva BiH
Od našeg dopisnika
Banjaluka – Otkako su 2002. odlukom visokog predstavnika u BiH uspostavljeni Sud i Tužilaštvo BiH ne prestaju optužbe za nefunkcionalnost i pristrasnost ove dve institucije.
Iako su celu proteklu deceniju uglavnom ignorisana upozorenja iz Republike Srpske da su sudski postupci odgovornima za ratne zločine selektivni, Serž Bramerc, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glavni tužilac Haškog tribunala, nedavno je tokom posete BiH rekao da su Srbi s pravom nezadovoljni radom ove dve institucije. Da su svi postali svesni da se nešto hitno mora menjati videlo se i po tome što je prijava protiv Šefika Džaferovića uz preko deset hiljada stranica materijala sa dokazima odbačena za veoma kratak period.
Prijavu je podneo Mirsad Kebo, bivši potpredsednik Federacije BiH, koji je i sam rekao da je bilo nemoguće pregledati kompletnu dokumentaciju za nešto više od mesec ili dva. Prvo ozbiljnije upozorenje na rad ove dve institucije stiglo je pre četiri godine iz RS, kada je Milorad Dodik, predsednik RS, zapretio referendumom na kom bi se građani RS izjasnili da li su potrebne ovakve institucije na nivou BiH.
Budući da je Ketrin Ešton, tadašnja visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, došla u Banjaluku i da je dogovoreno da se povede strukturalni dijalog o reformi pravosuđa, od referenduma se odustalo, ali još nema rezultata tog dijaloga. Nekoliko zakona koji bi trebalo da poprave ovu oblast i koji su proizvod strukturalnog dijaloga zastali su pre više od godine u Ministarstvu pravde BiH.
Pred Sudom BiH za ratne zločine koji su počinjeni nad Srbima u pravosnažno okončanim predmetima izrečena je 131 godina zatvora, ili sedam odsto ukupno izrečenih kazni, a reč je o 17 lica, od toga 13 Bošnjaka i četiri Hrvata. U pravosnažno okončanim predmetima za zločine nad Bošnjacima i Hrvatima izrečene su kazne u trajanju većem od 1.400 godina zatvora za 92 lica srpske nacionalnosti, ili 78,6 odsto ukupno izrečenih kazni.
Bivši sudija Suda BiH Vlado Adamović nedavno je za sarajevske medije izjavio da tužioci u BiH vrlo često podležu političkim pritiscima i upuštaju se u nešto što im donosi određene benefite, pa počinju do te mere zloupotrebljavati svoju poziciju da „preko leševa” počinju osuđivati ljude samo da dođe do nekakvog ishoda.
„Tužilac koji se upusti u deset optuženja, a pri tome mu osam bude oslobođeno na sudu, trebalo bi sam da razmisli o tome da promeni posao. Nažalost, to se ne dešava”, zaključio je Adamović.
Da je stanje u pravosuđu loše svedoči i to što pre nekoliko dana Dom naroda parlamenta BiH nije usvojio izveštaj Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH za 2013, institucije takođe nametnute odlukom visokog predstavnika. Zamenik predsedavajućeg Doma naroda Ognjen Tadić rekao je da je u pravosuđu BiH sve krenulo naopako još kad su predstavnici međunarodne zajednice zajedno sa tadašnjim političarima u BiH postavili njegove osnove.
Ministar pravde RS Anton Kasipović pre nekoliko dana ukazao je na neophodnost usvajanja strategije za reformu pravosuđa u BiH, rekavši da ona može biti usvojena za sat vremena ako ne podrazumeva prenos nadležnosti. „U strategiji je usaglašeno 99 odsto stvari. Mnoge stvari moraju se menjati i u samom VSTS”, zaključio je Kasipović.
M. Kremenović
objavljeno: 07.04.2015.
.jpg)
