Izvor: Politika, 25.Feb.2015, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skulpturalni svet Hrama Svetog Save
Izložbu „Reljefni ornamenti Hrama Svetog Save” autora vajara Nebojše Savovića Nesa otvorio je u Galeriji RTS-a patrijarh Irinej. Pola sata kasnije, predstavljena je i knjiga „Pogled u Hram”, Dragomira Acovića, glavnog arhitekte Hrama od 2000. do 2011. godine.
– Veliki hramovi u svetu su građeni ne 10, 15, 20 godina, već su građeni stotinu i više godina. Tu sudbinu će doživeti i dočekati i Hram >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetog Save. Bogu hvala, već vidimo Hram sagrađen ljubavlju srpskoga naroda. I da ga ukrasimo iznutra najlepšim freskama, mozaikom – rekao je patrijarh Irinej.
Goste je pozdravio i v. d. generalnog direktora RTS-a Nikola Mirkov.
Veliki broj posetilaca razgledao je gipsane modele ornamenata, na kojima se nalaze simboli – krstovi, ribe, ocila, dvoglavi orlovi... prema kojima su klesani i izrađivani ukrasi u Hramu, nekoliko originalnih mermernih fragmenata i fotografije već urađenih kamenih ornamenata.
Povod za otvaranje postavke i predstavljanje knjige je 120 godina od donošenja odluke o gradnji Hrama i trideset godina od nastavka gradnje. Dok Savović odgovara na pitanje „šta uopšte radi jedan vajar u pravoslavnom hramu”, Acović odgoneta da li se zna kako će ova velelepna bogomolja izgledati kad bude završena, pričajući priču o radovima na uređenju Hrama u doba dok je on bio glavni arhitekta.
Razgovor o knjizi u kome su učestvovali mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, profesor Arhitektonskog fakulteta Milan Rakočević, akademik Dušan Kovačević, autor Dragomir Acović i Duga Radovanov, koja je govorila u ime izdavača IP „Bečkerek”, i postavka reljefnih ornamenata posetiocima Galerije RTS-a predstavili su skulpturalni svet najvećeg srpskog pravoslavnog hrama i najveće bogomolje na Balkanu.
Vajani i klesani ukrasi prikazani na gipsanim modelima i fotografijama predstavljaju Samsona i lava, ptice koje zoblju grožđe, zmajeve, orlove... i utemeljeni su u hrišćanskim predanjima ili se oslanjaju na srpsku srednjovekovnu tradiciju.
Izloženi eksponati bili su osnova za izradu ornamenata, klesanih u kararskom mermeru, zelenkastom granitu i mekom plemenitom krečnjaku koji danas krase oltare, stubove, kapitele i galerije još nedovršenog Hrama.
– Hram je živ organizam. I dok se gradi i kad prestane da se gradi, on se stalno menja – objasnio je arhitekta Acović govoreći o svojoj knjizi, u kojoj se bogatim ilustracijama, fotografijama i crtežima predstavlja istorijat ove pravoslavne bogomolje i odgovara na neka od pitanja i primedbi koje su najviše interesovale javnost u periodu dok je on bio angažovan na gradilištu.
A. Vuković
objavljeno: 25.02.2015.
