Izvor: Politika, 29.Dec.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škrti novi bogataši
Bivši i sadašnji predsednik države koristili su u poslednje vreme priliku da probude uspavano dobročinstvo onih s najdubljim džepom
Marijan Filipović, kralj hrvatske drvne industrije,nedavno je obelodanio da radnicima poklanja fabriku u Čabru, najnerazvijenijem delu Gorskog kotara. „Svoju decu sam pristojno podmirio i ostavio im dovoljno novca da i njihovi unuci imaju od čega da žive. Ostalo ide zadužbini u koju sam pre osam godina uložio milion evra za stipendiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << školaraca i studenata Čabarskog kraja.”
Ovim rečima je vlasnik hotela na Krku i fabrika u Hrvatskoj i Bosni obrazložio svoju odluku i dodao: „Odlučio sam da poklanjam, jer me to usrećuje. Mislim da je najveća sreća u deljenju, jer ono što je moje mogu poklanjati drugima, a da time nikoga nisam oštetio”.
U Srbiji od Miše Anastasijevića, Ilije Milosavljevića Kolarca i Nikole Spasića ovakvih primera gotovo da nije bilo, a naši biznismeni se nisu pronašli u rečima nemačkog milijardera: „Nije sramota obogatiti se – sramota je umreti bogat.”
Bivši i sadašnji predsednik države koristili su u poslednje vreme priliku da probude uspavano dobročinstvo onih s najdubljim džepom. Boris Tadić je pozvao „nepristojno bogate” da stečeno vrate društvu i oduže se zajednici tako što bi podigli tajkunski most, rukovođeni primerima dobrotvora iz prošlosti. I Tomislav Nikolić je nedavno apelovao na savest onih koji imaju više da podele sa onima koji nemaju dovoljno i da je ponekad potrebno samo ih podsetiti da pogledaju oko sebe.
Miroslav Mišković je podigao dečji i omladinski centar na Bežanijskoj kosi u Beogradu
Ovi pozivi doprli su do ušiju Miodraga Kostića, vlasnika „MK grupe”. On je nedavno investirao 220.000 evra u kuću i poklonio je SOS dečjem selu u Kraljevu u kome će svoj dom naći petnaestak tinejdžera.
– Verujem da je svako, u odnosu na sopstvene mogućnosti, dužan da deo vrednosti koje je u toku svoje karijere stvorio vrati društvenoj zajednici, na način na koji mu doliči. Ovo je samo još jedna potvrda da se naše dobre namere ne završavaju samo na rečima, već ih dosledno sprovodimo u delo – rekao je Kostić.
Slično nešto je uradio i biznismen Miroslav Mišković, osumnjičen za malverzacije u putarskoj privredi. Sagradivši letos Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa invaliditetom „Sunce” na Bežanijskoj kosi, upisao se na listu zadužbinara novije srpske istorije. „Deltina” fondacija je uložila 2,3 miliona evra i najavila da će ubuduće 10 odsto godišnjeg profita donirati za društveno korisne projekte u Srbiji. Želeli su, kako su govorili, da budu primer drugima.
Ipak ne treba zaboraviti da je Madlena Cepter, supruga biznismena Filipa Ceptera, prva nastavila srpsku tradiciju zadužbinarstva, posle više decenija zatišja. Ona je do sada u korist srpske kulture i umetnosti uložila više od 30 miliona evra. Njenom zaslugom izgrađena je opera i pozorište „Madlenijanum”, ustanovljena nagrada „Žensko pero”, ali i „Dobričin prsten”. Donirala je i izgradnju prvog posleratnog privatnog muzeja u Srbiji u Knez-Mihailovoj ulici i osnovala fond za stipendiranje mladih talenata.
Desetak godina pre Tadićevog poziva tajkunima da sagrade most,bogati Amerikanac srpskog porekla Slobodan Pavlović sagradio je svom narodu ćupriju na Drini. Po ugledu na Mehmed-pašu Sokolovića i kralja Aleksandra Karađorđevića, on je premostio Drinu između Badovinaca u Mačvi i Popova u Semberiji, ali je odlučio da uvede i obavezno plaćanje putarine.
Miodrag Kostić je poklonio kuću SOS dečijem selu u Kraljevu
Dobijaju li oni nešto zauzvrat od društva osim epiteta filantropa? Podstiče li ih država na dobra dela i da li im olakšava poslovanje kao što se to radi u svetu?
Marija Mitrović, menadžerka filantropije u Balkanskom fondu za lokalne inicijative, kaže da je država do sada nedosledno primenjivala poreske olakšice, ali da kompanijama koje imaju izgrađenu svest o društveno odgovornom poslovanju nije cilj povlastica u biznisu.
– One benefit vide u dobrom imidžu, koji nesumnjivo grade kroz pomoć lokalnoj zajednici. Indirektno, njihovi proizvodi bivaju prepoznati i dobro kotirani na tržištu – smatra Mitrovićeva.
Biljana Bujić, direktorka Odeljenja za poreske i pravne usluge u revizorskoj kući KPMG, objašnjava da Zakon o porezu na dobit propisuje da se troškovi za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene priznaju kao rashod kod obračuna poreske osnovice kompanija u iznosu najviše do 3,5 odsto od ukupnih prihoda. Uslov je da je donacija upućena ustanovama registrovanim za te namene koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje ovih delatnosti. Ona naglašava da se i izdaci za ulaganja u kulturu priznaju kao rashod u iznosu najviše do 3,5 odsto od ukupnog prihoda.
– Ako neka kompanija u toku godine donira humanitarnu organizaciju u iznosu koji je veći od 3,5 odsto njenih prihoda, onda se iznos troškova donacije koji prelazi ovaj procenat ne priznaje kao trošak za poreske svrhe i on uvećava poresku osnovicu i oporezuje se po stopi poreza na dobit od 10 odsto ili smanjuje gubitak, ako kompanija posluje s gubitkom – kaže Bujićeva i dodaje da se ne može reći da su donacije 100 odsto odbitna stavka kod obračuna poreske osnovice za porez na dobit.
Ako navedeni uslovi nisu ispunjeni, kompanija će na iznos donacije platiti porez na dobit jer će donacija uvećati poresku osnovicu.
Naša sagovornica ukazuje da je izmenama Zakona o prezu na dobit predloženo da se i donacije ustanovama socijalne zaštite takođe uključuju u troškove čije priznavanje je dozvoljeno do 3,5 odsto ukupnih prihoda. Druge poreske olakšice za donacije, kaže ona, nisu predviđene propisima.
U poreskoj upravi potvrđuju da donatori nisu oslobođeni poreza na dodatu vrednost. Škole, bolnice i socijalne ustanove koje primaju poklone nisu izuzete iz poreza. Dok, prema rečima nadležnih u Poreskoj upravi, zadužbine i fondacije ne plaćaju porez na nasleđe ili poklon.
Marijana Avakumović
-----------------------------------------------------------
Sportisti na listi dobrotvora
Iako se naša biznis elita ne rukovodi onom čuvenom Andrićevom rečenicom da „svimiumiremosamojednom, avelikiljudidvaputa: jednomkadaihnestanesazemlje, adrugiputkadpropadnenjihovazadužbina”, ne može se reći da ne žele da budu upisani na listu dobročinitelja.
Pa makar to bili i platani u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra. O tome kome daju i koliko daju ne govore tako često i tako glasno. Ali od onoga što je opštepoznato, nalik starim dobrotvorima, Kompanija EFT Vuka Hamovića je Narodnoj biblioteci donirala 250.000 evra za kupovinu celokupne informacione tehnologije. Titulu najhumanijeg svakako je poneo srpski kralj bakra Milan Popovićkoji je zaakcije „Bitkazabebe”i „Bitkazaporodilišta” u poslednjih godinu dana izdvojiooko 700.000 evraza kupovinu inkubatora i opremanje porodilišta. I, naravno, kada je reč o humanosti ne treba zaobići sportiste. Porodica legendarnog košarkaša Vlade Divca privatno je donirala više od 15 miliona dolara preko fondacije u Americi i Fondacije „Ana i Vlade Divac” u Srbiji. Njihovim parama dosad je zbrinuto 300 porodica, a započeta je izgradnja stanova za još 60 interno raseljenih i izbeglih porodica. Najbolji srpski teniser Novak Đoković donirao je 35.000 evra za crkvu u Jasenovom Polju, u blizini Nikšića. Poznato je da je podržao akciju „Bitka za bebe” kupovinom inkubatora i da je donirao 100.000 dolara za manastir Gračanicu.
objavljeno: 30.12.2012
