Izvor: Politika, 24.Feb.2014, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skrivena ruka korupcije partijskih šefova i kadrovskih komisija
Zašto su od očiju javnosti nevidljivi šefovi stranaka i njihove kadrovske komisije koje predlažu i postavljaju svoje partijske prijatelje u uprave javnih preduzeća i ustanova
Da li su šefovi političkih partija zaštićeni od odgovornosti za teške ekonomske posledice koje su proizveli njihovi predstavnici upravljajući državnom imovinom i kapitalom? Stvarnost nam pokazuje da su zaštićeni inevidljivi. Valjalo bi ih izvući na svetlost dana.
Javna preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su tipičan primergde se regulacija posredstvom „skrivene ruke tržišta” prepliće s regulacijom koju definišemo kao „otvorenu ruku države” i skrivenu ruku korupcije. Pojavni oblik korupcije u ovom sektoru jestetaj što predstavnici države u upravama preduzeća ili finansijskim ustanovama najčešće favorizuju svoj lični i parcijalni partijski interes u odnosu na javni,koji sa sobom nosi vlasništvo nad državnim kapitalom. Javno privatno partnerstvo predstavlja poseban aspekt vlasničke strukture koji zahteva dodatnu analitičku pažnju, iz ugla ravnoteže političkih interesa i koristi partnera, kao i korupcije,zbog kojeinteres države kao partnera nije dovoljno zaštićen.
Upravljačke strukture su najčešće opstajale sve dok traje vlast političkih struktura koje su ih preporučile ipostavile. Trebalo bi se, s tim u vezi,fokusirati nadetektovanje mehanizama, postupaka i procesa koji se uspostavljaju u podeli političko-partijskog plena.
Iskustvo nam govori da jetokompostavljanja upravnih, to jestnadzornih odbora, kao i predstavnika države u upravljačkim strukturama ustanova, očita neretko ciljana, to jestplanirana korupcija. Ona se manifestuje tako što onikoji suimenovaniu organe upravljanja imaju unapred pripremljene posredničke firme koje će dobijati povoljan status u poslovnoj saradnji s javnim preduzećima i ustanovama. Ekstra dobit ostvarena kroz povoljne statuse će se deliti organizatorima i,delom,služiti za kreiranje tajnih fondova političkih partija pod čijom kontrolom supreduzeća, ustanove ili finansijske institucije.
Slučajevi s kojima se, kao takvim,sada suočavamojesu: „Galenika”, Agrobanka, Razvojna banke Vojvodine, Privredna banka Beograd, komunalna preduzeća iz putne privrede i sl. U svim ovim pravnim licima država je imala i ima predstavnike u upravljanju. Ključno pitanje je zašto predstavnici države u organima uprave i nadzora nisu blagovremeno preduzimali mere da spreče velike gubitke koji se sada prevaljuju na poreske obveznike. U čijem interesu su državni predstavnici u organima uprave delovali – svom ličnom, partijskom ili uinteresu svojih privatnih partnera? Svakako nisu radili u interesu države.
Ostaje otvoreno još jedno pitanje. Zašto su od očiju javnosti nevidljivišefovipolitičkih partija i njihovekadrovskekomisijekoje predlažu i postavljaju svoje partijske prijatelje u upravejavnih preduzeća i ustanova?Treba videti kostvarno (personalno)od najviše rangiranih pojedinaca u političkim partijama stoji iza predloga za imenovanje,na primer,članovaUO „Galenike” ili Agrobanke ili Razvojne banke Vojvodine i mnogihdrugih državnih ustanova. Logično sledi i pitanje da li su lideripolitičkih partija zaštićeni od odgovornosti za teške ekonomske posledice koje su proizveli njihovi predstavnici upravljajući državnom imovinom i kapitalom? Stvarnost nam pokazuje da su zaštićeni, skriveni inevidljivi. Valjalo bi ih izvući na svetlost dana.
U toku je kampanja političkih partija za osvajanje pozicija u budućoj vlasti. Retko u nastupima predstavnika partija možemo čuti da će uvesti sistem unutrašnje odgovornosti za kadrovska rešenja nakon konstituisanja vlasti. Zapravo,politička borba se vodi s ciljem da se pod sopstvenu partijsku kontrolu stave preostali društveni, to jestdržavni resursi.
Malo koristi imamo od toga što će nakon silaska s vlasti pojedinci iz kadrovskih struktura tu i tamo odgovarati za pronevere u upravljanju državnim resursima koji su im bili dati na upravljanje. Najodgovorniji, partijski šefovi i njihove kadrovske komisije i dalje ostajuzaštićeni. Njihove brljotine u upravljanju javnim sektorom su vidljive, ali su dokazi sakriveni.
Član odbora Agencije za borbu protiv korupcije, redovni profesor, Institut ekonomskih nauka Beograd
Božo Drašković
objavljeno: 24.02.2014.
.jpg)
