Izvor: Politika, 03.Dec.2012, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skopski istorijsko-politički Diznilend
Prestonica Makedonije postala mesto u kojem traje trka sa spomenicima koji predstavljaju makedonski i albanski nacionalni ponos
Od našeg specijalnog izveštača
Skoplje – „Ovo je naš Diznilend”, postao je već uobičajeni odgovor mladih Makedonaca kada ih neko od gostiju pita šta misle o tome što je „armija” bronzanih i mermernih spomenika zagospodarila centrom Skoplja.
„Mi zapravo pravimo rezerve bronze, jer znamo da će njihova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena skočiti pa ćemo posle na tome zaraditi”, šaljivo komentariše tridesetogodišnji Trajče Mitkovski dok ispija kafu u restoranu „Pelister” na Trgu Makedonija, na kojem dominira monumentalna, 24 metra visoka, bronzana statua konja i konjanika na njemu, koji predstavlja Aleksandra Makedonskog. „Od naših spomenika najviše koristi ima italijanska livnica koja ih lije”, sarkastično nastavlja Mitkovski, dodajući da je čudan osećaj kada se Skoplje danas uporedi sa Skopljem od pre tri godine.
Preuređenje grada poznato kao projekat „Skoplje 2014”, za čiju realizaciju je zaslužna vlada premijera Nikole Gruevskog, poprilično je promenilo urbanu fizionomiju prestonice Makedonije. U protekle tri godine podignuto je tridesetak spomenika, trijumfalna kapija, nekoliko monumentalnih zgrada, nekoliko mostova, od kojih je na jednom postavljeno desetak statua, na jednom se gradi fontana a na jednom je u planu izgradnja panoramskog točka.
Kada kažu za svoj grad da je postao Diznilend, žitelji Skoplja pre svega misle na to što se pored makedonskih verzija Brandenburške kapije iz Berlinu i Trijumfalne kapije iz Pariza mogu videti da prolaze crveni autobusi „dabldekeri” koji su zaštitni znak Londona, a uličicu dalje moguće je videti bronzanog bika u napadu, sličnog onom koji je prepoznatljivi deo njujorškog Volstrita, prestonice američkog finansijskog sveta.
Da arhitektonski Diznilend ne zaostaje i u sferi istorijskih ličnosti iz celog sveta, svedoči nedavno otvorena zgrada Ministarstava spoljnih poslova Makedonije, koja na ivici krova ima statue brojnih istorijskih ličnosti – od Makijavelija, preko Abrahama Linkolna i Vinstona Čerčila, do Jichaka Rabina i Mustafe Kemala Ataturka. Međutim, arhitektama desetine statua na vrhu ove zgrade, koja spaja različite stilove, nisu bile dovoljne pa tako na terasama i između stubova zdanja postoje još brojne statue ljudi u, kako se navodi, makedonskim narodnim i starogradskim nošnjama.
„Bez obzira na to što se to meni ne dopada, ne može se poreći da se mnogim građanima sve te građevine i spomenici dopadaju i da pri tome oni uglavnom ne ulaze u to koliko je stilski i arhitektonski neusklađeno”, kaže Siniša Jakov Marušić, novinar iz Skoplja, koji istraživao sporne ugovore koji se vezuju za „Skoplje 2014”.
Prema njegovim rečima, vlada Nikole Gruevskog tvrdi da je na projekat utrošeno oko 80 miliona evra, ali procene su da će ukupno biti potrošeno oko pola milijardi evra ako ne i više.
Premda vlada neke investicije ne podvodi pod projekat „Skoplje 2014” koji inspiraciju nalazi u arhitektonskim stilovima klasične antike, deo tih ogromnih troškova su izgradnja Muzeja makedonske narodne borbe, Narodnog pozorišta, Arheološkog muzeja, Filharmonije, zgrade finansijske policije, Ministarstva spoljnih poslova, Trijumfalne kapije „Makedonija”, pešački mostovi, kao i sadnja tri žalosne vrbe na platformama u reci Vardar. Međutim, ogroman trošak su i izrada i postavljanje nekoliko desetina bronzanih, kamenih i mermernih spomenika – od najdominantnijeg Aleksandru Makedonskom i njegovom ocu Filipu Drugom i majci Olimpiji, preko Prometeja ispred makedonskog parlamenta koji se renovira tako da bi dobio kupolu poput nemačkog Bundestaga, do Ćirila i Metodija, Klimenta i Nauma, revolucionara iz osmanskog perioda, Goce Delčeva i Dame Grujeva, vizantijskog cara Justinijana Prvog, cara Samuila, ratnog heroja Metodija Andova Čenta i ostalih.
„Skoplje izgleda kao neki tematski park, u kojem ima svega. Na primer, Park žena sada je potpuno zagušen spomenicima, pri čemu nijedan ne predstavlja ženu ukoliko izuzmemo boginju Slobode”, kaže Harald Šenker, politički analitičar koji živi u Skoplju i analizirao je arhitektonski i stilski nesklad „Skoplja 2014”.
Međutim, razvijanje makedonskog nacionalnog ponosa kroz spomenike nacionalnih heroja izazvalo je i reakciju Albanaca tako da sada kod Stare čaršije niče Skenderbegov trg, a ovog vikenda je otkriven i spomenik albanskom crnom dvoglavom orlu. Trka u simbolima u Skoplju je počela. Jedino niko ne zna da li će se završiti 2014. godine.
Nenad Radičević
objavljeno: 03.12.2012.
