Izvor: Politika, 10.Dec.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola kao mala generacijska komuna
Rano napuštanje škole skopčano je s različitim rizicima
Nekoliko članova predloženog zakonao pravima deteta određuje obrazovanje kao jedan od ključnih socijalizacijskih faktora kojim se podržavaju ukupne razvojne potrebe deteta. Škola nije viđena samo kao institucija koja isporučuje nastavu, već kao ,,mala generacijska komuna” u kojoj se odigrava mnogo više od samog pedagoškog rada. Ponudom raznovrsnih aktivnosti i vršnjačkih interakcija škola omogućava detetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razvoj raznovrsnih kompetencija, priprema ga za dugoročno obrazovanje i preuzimanje profesionalnih uloga. Istovremeno, i jednako važno, škola bi na taj način mogla da konkuriše različitim vidovima rizičnog ponašanja i da dete pripremi da ih prepozna i izbegne. Ona bi, takođe, trebalo da bude i ambijent u kojem je dete zaštićeno od onoga što je danas realna pretnja njegovom razvoju. Pogotovo se to odnosi na rastuće nasilje. Škola je ta institucija koja treba da raspolaže mehanizmima kojima će nasilje držati pod kontrolom i zaštititi dete od raznih vidova diskriminacije.
Predlogom zakona su predviđeni i mehanizmi kojima se ostvaruju različiti aspekti prava deteta na obrazovanje. Jedna od takvih mera je i školovanje dece sa posebnim razvojnim potrebama u okviru redovne nastave i u „redovnom” vršnjačkom okruženju. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da tako školovana deca razvijaju različite kapacitete i više su prisutna u životu zajednice. Zakon predviđa i različite mehanizme osiguranja kvaliteta obrazovanja, pre svih, uspostavljanje obrazovnih standarda na svim nivoima školovanja i obavezu stalnogstručnog usavršavanja nastavnika. Trebalo bi da očekujemo da će efekat ovih mehanizama najpre biti povećana motivacija i učenika i nastavnika za školski rad, a svedoci smo da naša škola upravo pati od hroničnog nedostatka motivacije.
Najzad, u predlogu zakona sadržana je i ponešto kontroverzna ideja o obaveznom srednjem obrazovanju. Treba li nam to ili ne? Jesmo li, kao društvo, dovoljno profesionalno zreli i finansijski spremni da realizujemo ovu ideju? Da li je ona došla prerano? I, kakvo je ekonomsko opravdanje za uvođenje jedne ovakve mere?
Ovo rešenje već postoji u većini razvijenih obrazovnih sistema u Evropi, Severnoj Americi i na Dalekom Istoku. Dakle, reč je o jednoj opštoj tendenciji produženja školovanja koja je u skladu sa razvojem društva i promenjenim zahtevima tržišta rada. Sve su veće potrebe za visokoobrazovanim kadrovima, a sve manje za niskokvalifikovanom radnom snagom, a to važi i za Srbiju, kao i za onaj deo sveta koji zovemo razvijenim. Istovremeno, ideja o obaveznom srednjoškolskom obrazovanju u vezi je i s nastojanjem da se deca što više i što duže vežu za školu gde su više zaštićena od rizičnih ponašanja, a sa produžavanjem školovanja povećavaju i svoje šanse za nastavak školovanja na univerzitetskom nivou, kao i šanse za više cenjene i bolje plaćene poslove. Da ne zaboravimo i činjenicu da Srbija spada u red zemalja čije stanovništvo ima, u proseku, nizak obrazovni nivo i u kojoj je jedva sedam odsto stanovništva visoko obrazovano.
S druge strane, rano napuštanje škole skopčano je s različitim rizicima. Ako posmatramo iz perspektive pojedinca, njega očekuju nesigurni i loše plaćeni poslovi, ekonomska nestabilnost koja rezultira nedovoljnom zdravstvenom i socijalnom zaštitom. Iz perspektive društva to znači nedovoljno iskorišćene ljudske potencijale, teže zapošljavanje i velike izdatke za socijalne programe. Ukratko, rekla bih da za društvo nema isplativije investicije od investicije u obrazovanje, jer se ta investicija višestruko vraća.
Da ne zaboravimo i naše mlade koji se spremaju da odu odavde ,,sa kartom u jednom pravcu”. Odavno smo svesni činjenice da previše visokoobrazovanih mladih ljudi odlazi i uglavnom se ne vraća. U redu je što odlaze, i treba da stiču iskustva i razmenjuju znanja, da se profilišu u svojim oblastima, da pripadaju različitim profesionalnim zajednicama. Ali trebalo bi i da se vraćaju i da svoju stručnost udome ovde. Podizanje opšteg nivoa obrazovanja i obavezna srednja škola jedna su od mera kojima se ublažava ili redukuje negativan efekat koji sada trpimo zbog odlaska naših pametnih i obrazovanih mladih ljudi.
*Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Dragica Pavlović-Babić
objavljeno: 10.12.2011
