Izvor: Blic, 15.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skakavci nisu sve pojeli
Skakavci nisu sve pojeli
Premijera komada Biljane Srbljanović 'Skakavci', u režiji Dejana Mijača, trebalo bi da bude izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 26. aprila. Ako se 'omane taj datum', kaže Mijač, ekipa će se suočiti sa izvesnim problemima, jer su glumci koji igraju u predstavi odveć zauzeti. A igraju Renata Ulmanski, Jasmina Avramović, Isidora Minić, Aleksandra Janković, Maša Dašić. Muški deo ekipe čine Rade Marković, Mrgud Radovanović, Nikola >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Simić, Svetozar Cvetković, Boris Isaković.
Razgovor sa Dejanom Mijačem rađen je u glumačkom salonu ovog teatra gde su, sticajem okolnosti, preko puta sedeli kompozitor Isidora Žebeljan i Juraj Fabri, scenograf, pa je Mijač, na svoj šaljivi način prokomentarisao kako on angažuje prvu postavu 'i nakrivi kapu, a neće ni oni da se brukaju'. Kaže, takođe, kako mu je simpatično da govori za 'Blic' jer 'pevneš malo, na pola strane, i miran si'. I još kaže kako mu se neko iz okruženja žalio da u novinama nema šta da se pročita i kako mu je on odgovorio: 'pa šta bi ti hteo da pročitaš za 20 dinara!?'.
Govoreći o 'Skakavcima' Mijač kaže: 'U osnovi tog scenskog događanja je susret tri generacije ljudi: očevi, deca i unučad u jednom kriznom istorijskom trenutku. Nešto nestaje, nešto tek treba da nastane, a nema ni pomena ni slutnje da će i nastati. I, to se valjda zove tranzicija. Ali, sve ovo što vam govorim treba shvatiti uslovno. Jer, zapravo, ta vidljiva priča prati događanja u familijarnim okvirima nekoliko grupa ljudi koji su uslovno i sretni; ali, mi se bavimo starenjem kao finom unutarnjom metaforom. Između rađanja i umiranja postoji taj proces - starenja. A i deca mogu biti stara.' Hoćete da kažete kako postoje društvene okolnosti koje i decu čine starim?
- Tako je, a tranzicija se ubraja u te okolnosti. U komadu je to skriveno. Ali sve može da se dosegne uosećavanjem. Biljana je posegla za metaforom o skakavcima. Jer, skakavci su insekti koji su naizgled nežni, prozračni, simpatični i možete ih kao takve prihvatiti kad su pojedinačni, ali kad to postane masovna pojava, kad se uroje, onda imaju zloćudne razmere. Samo to biće postane monstruozno.
Sa skakavcima ili bez njih, šta biste savetovali čemu se okrenuti u tim tranzicionim vremenima?
- Upitati sebe jesam li za život ili za smrt. Hoću li da živim ili da umirem. To je vrlo jednostavno pitanje; hoće li ovaj narod da živi ili da umre za račun nekih bivših ideala. Svako vreme nosi svoje ideale. Mi ih jednostavno ne prepoznajemo. Moramo ih prepoznati i uključiti se, pa makar to tražilo korenite promene. A jesmo li mi na tom putu?
- Mislim da, hteli ne hteli, ipak jesmo. Recimo, jednom dečaku od šest-sedam godina rekao sam da ga zove vaspitačica, a on mi na engleskom kaže kako to nije vaspitačica već njegova mama. Kažem mu potom kako on nije Srbin. A on mi odgovara da jeste Srbin. 'Pa odgovorio si mi na engleskom', rekoh mu. Na to mi on kaže: 'Nisam primetio'. Dakle, ide se ka tome. Neumitno. To ne mogu ni radikali da zaustave! Vi i Biljana ste stari saradnici. Jeste li, čim ste prvi put pročitali tekst, rešili da ga radite?
- Radio bih ga i da ga nisam video. S velikim zanimanjem pratim njenu umetničku biografiju i uvek mi je zanimljivo šta će sledeće da napravi. Tako da uvek imam samo još jednu novu prijatnost kad ona napiše novi komad a posebno ukoliko se desi da je neki tekst zgodan i za moje shvatanje, kao sada. Ona je i sama kazala: 'Mislim da pišem jedan tekst koji bi vama odgovarao'. Čim je bilo gotovo ona mi je dala prvi pa drugi deo i ako ja to dobro razumem onda je bila u pravu. Zašto? U kom domenu 'Skakavci' korespondiraju sa vama?
- Recimo, razumem i ono što se ne kaže direktno, razumem na kojoj emociji on vibrira, razumem i ono neiskazivo, razumem i veliku čežnju kojom je tekst prožet. 'Skakavci' su jako emotivan i jako iskren tekst. Na koji način to emotivno korespondira sa društvenim trenutkom?
- Za razliku od nekih njenih tekstova koji su bili u opoziciji sa izvesnim evidentnim pojavama u našem življenju, ovaj tekst je nešto što bi se moglo svrstati u ispovesti. Tekst koji pretenduje da iznutra prosvetli. Diskutuje sa pojavama koje su u toku. Biljana se vratila svojim temama. Ovo je beogradski komad nastao iz nužde; to je komad o nama. Tatjana Nježić
