Izvor: Politika, 15.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skadar na Moravi
Izgradnja kanala o trošku građana Srbije nije realna
Nije prvi, a verovatno ni poslednji put, da se razmišlja o stoletnim projektima, čija bi realizacija preko noći Srbiju pretvorila u uređenu, bogatu i prosperitetnu zemlju. Pošteno je reći da bez velikih ideja nema ozbiljnijeg napretka čovečanstva. Vizionari su mnogo više i dalje videli i po pravilu nisu imali razumevanje savremenika. Neke od zamisli su vukli čovečanstvo napred, a neke pripadaju arsenalu prošlosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Da li stogodišnji san Srbije da Moravu učini plovnom, pripada prvoj ili drugoj kategoriji?
Reklo bi se i jednoj i drugoj. Ako bi za trenutak pretpostavili da postoje tehničke mogućnosti i da imamo saglasnost i druge dve države za izgradnju kanala, kao i da bi on bio izgrađen donacijom neke zemlje, ne verujem da bi neko osporavao njegovu izgradnju.
Pošto ništa od ovoga nije izvesno, postavlja se pitanje da li vlasti u Srbiji imaju pravo da nedovoljno promišljeno ulaze u još jedan istorijski projekat, odnosno Skadar na Moravi, naročito kada smo veoma daleko od realizacije većeg broja kapitalnih investicija, na koje su potrošene ogromne pare?
Da li decenijska izgradnja beogradskog železničkog čvora, Kliničkog centra Srbije, obilaznice oko Beograda, brzih pruga, autoputa na Koridoru 10, gde se u proseku godišnje gradi manje od 50 kilometara, nisu dovoljna opomena, da kod realizacije stoletnih ideja treba otvoriti četvore i uši i oči?
Ne tako davno bili smo izloženi agresivnoj političkoj agitaciji za izgradnju pruge Beograd–Bar, kojom je trebalo – kako se tada govorilo – da robu prevozi i putuje polovina srednje Evrope. U međuvremenu, te zemlje su se okrenule na drugu stranu, a cena održavanja i korišćenja ove pruge je veća od koristi koju Srbija ima od njene eksploatacije.
Nema nikakve sumnje da bi izgradnja plovnog puta Beograd–Solun imala značajne koristi za Srbiju. One se pre svega ogledaju u snižavanju troškova transporta, naročito kabaste i jeftinije robe, zaokruživanju veoma važne veze Severnog i Sredozemnog mora, nadovezivanjem na plovni put Rajna–Majna–Dunav. Ovaj kanal bi bio i dobra alternativa za izbegavanje zagušenog Bosforskog moreuza, koji se nalazi na strategijski vrlo osetljivom području.
Izgradnja kanala bi otvorila mogućnosti za navodnjavanje većeg dela Srbije južno od Beograda, regulaciju vodnog režima, pošto su Morave i njihove pritoke hirovite reke, koje neretko izlaze iz korita i plave velike površine. Izgradnjom prevodnica, odnosno veštačkih jezera stvorili bi se i uslovi za proizvodnju električne energije, ali i za vodosnabdevanje i razvoj turizma.
Ova infrastrukturna saobraćajnica bi otvorila prostor i za razvoj industrije, poljoprivrede i ostalih delatnosti u njegovoj bližoj i daljoj okolini. Sve to bi značajno privuklo i strane investitore i, što je najvažnije, otvorilo mogućnosti za razvoj upravo onih područja, koja su danas devastirana i najnerazvijenija i koje stanovništvo masovno napušta, seleći se na sever prema Beogradu i Vojvodini.
Brojne su mogućnosti i očigledne koristi, koje bi Srbija dobila izgradnjom ovog kanala, pa bi se moglo postaviti i pitanje zašto Srbija okleva s njegovom realizacijom? Odgovor se nalazi u četiri važne činjenice. Prvo, da li postoje tehničke mogućnosti za njegovu izgradnju? Drugo, da li bi i druge dve zemlje imale interesa da se upuste u ovaj neizvestan i vrlo skup projekat? Treće, koliko bi on koštao i da li zadužena i ekonomski slaba Srbija može da podnese troškove njegove izgradnje, odnosno da li postoji zainteresovanost nekih drugih da finansiraju njegovu izgradnju (EU, Kina...)? I na kraju četvrto, da li bi kanal uopšte bio ekonomski isplativ?
Sudbina izgradnje ovog kanala zavisi od odgovora na ova važna pitanja. Bilo bi krajnje nekorektno da se u odsustvu ovih neophodnih informacija donese bilo kakav zaključak u vezi sa opravdanošću njegove realizacije. Izgradnja kanala o trošku građana Srbije u ovom trenutku, a čini se ni za nekoliko decenija, nije realna. A da li će neko drugi imati interesa, pokazaće vreme.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Ljubodrag Savić
objavljeno: 15.02.2013.
