Izvor: Blic, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sjajno se osećam u svojoj koži
Sjajno se osećam u svojoj koži
Premijera predstave 'Smrt' u režiji Marka Manojlovića u JDP-u biće održana u subotu, 6. maja. Reč je o adaptaciji komada Vudija Alena iz 1975. godine. Stefan Kapičić u ovoj predstavi igra jednu od glavnih uloga. To je i bio jedan od tzv. direktnih povoda za razgovor s njim. A ima, naravno, i drugih: on privlači pažnju kako svojim glumačkim umećem, tako i svojim mladalačkim optimizmom, šarmom, oblačenjem... Jedan je od najpopularnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mladih glumaca.
Šta mislite o Vudiju Alenu kao reditelju i piscu?
- Doskoro mi je najinteresantniji bio podatak da je rođen 1. decembra, baš kao i ja. Poštujem njegov opus, međutim, nije bio baš moja šolja čaja. Tek u radu sa rediteljem Markom Manojlovićem, podstaknut njegovom fascinacijom i tumačenjem teksta, g. Alen mi je postao mnogo zanimljiviji.
Ovo je priča o jednom malom čoveku, Klajnmanu, koga glumi Gordan Kičić, čoveku iz susedstva, koji kroz komad proživljava svoj životni luk, shvatajući da je previše slab da bi se sukobio sa istinom. Tekst koketira sa Kafkinim 'Procesom', 'Malim princom', Beketom, ali je u suštini potpuno svoj i autentičan... Ja tumačim ulogu doktora koji personifikuje autoritet, poverenje, sigurnost za malog čoveka. To je jedan od retkih likova koji ima svoj cilj, ali koga takođe društvo i konačno smrt sprečavaju u ostvarivanju istog.
Uspeli smo da, uz sjajnog Marka Manojlovića, napravimo generacijsku predstavu u kojoj će se ljudi prepoznati, rastužiti, ali i od srca nasmejati.
Kakvu poruku šalje predstava?
- Predstava šalje wake up call (poziv na buđenje), tera nas da se zapitamo ko smo, šta smo, da se probudimo iz lažne, učmale, prividne ušuškanosti. To je komad rađen iz bunta prema estradizaciji svega oko nas. To je naš stav. Ona je kao injekcija adrenalina u srce teatra. Pre svega se nadam da će vratiti mlade ljude u pozorište. Kad biste morali da se opredelite između pozorišta i filma, šta biste izabrali?
- Ja sam odrastao na filmovima i pozorištu. Teško mi je da se odlučim. Ali me i jedno i drugo potpuno zaokupljaju i ispunjavaju. Ono što mi je bitno jeste da je projekat kvalitetan. Šta vas trenutno zaokuplja?
- Trenutno sam zaokupljen predstavom 'Malajsko ludilo' u režiji Alise Stojanović u BDP-u i novim filmom 'Čarlston za Ognjenku' u režiji Uroša Stojanovića, čije snimanje treba da počne za mesec dana. Scenario za 'Čarlston' je jedan od onih scenarija koji vam teraju vodu na usta i čine vas srećnim. Da li ste se umorili od priča o svom imidžu?
- Ne, naprotiv. Video sam neke klince koji me kopiraju, što mi imponuje. Ne želim da povlađujem sredini u kojoj estrada postavlja merila, a kvalitet se gura u stranu, da ćutim i budem dobar dečko iz kraja. To je moj način da se suprotstavim estradizaciji, to je moj stil života, a ako je nekome to iritantno, ni to nije loše. Da li mislite da vas više prepoznaju po čestom pojavljivanju u medijima nego po ulogama?
- Jedno bez drugog ne ide ni na zapadu ni kod nas.
Meni popularnost nikad nije bila motiv. Odbio sam da glumim u mnogo serija, filmova i predstava. Nisam želeo da ih radim, a da sam ih radio, bio bih mnogo popularniji. Uspešnost doživljavam kao lično zadovoljstvo poslom. Raditi kvalitetne i vredne projekte i praviti od sebe ozbiljnog dramskog umetnika. Ponosan sam gde sam danas i šta sam sve uradio do danas.
U budućnosti bih voleo da se bavim i filmskom režijom. Na koju ste svoju ulogu posebno ponosni?
- Najzadovoljniji sam ulogama Dimitrija Karamazova u 'Sto minuta', Oresta u 'Elektri', Pasimaha u 'Skupu'. Takođe sam ponosan na debitantski film 'Sasvim obična priča' i na novu predstavu 'Smrt'. Ali naročito sam ponosan na to što mogu da kažem da se osećam veoma srećno u svojoj koži i nadahnuto za nove projekte. Da li postoje neke filmske ponude iz Amerike?
- U kontaktu sam sa agentima iz Holivuda i nameravam da ubrzo odem tamo. Ali ću otići tek kad bude postojalo nešto konkretno, jer nemam nameru da odem i radim u kafiću čekajući da me agent nazove. Bez čega ne možete da zamislite dan?
- Ne mogu da zamislim dan bez kafe sa prijateljima i bar jednog odgledanog filma. Veliki sam filmofil i gledam bukvalno sve. Takođe, tu su i stripovi, moja muzika i još mnogo mnogo toga... Volim da izlazim u klub 'Pazi škola', ŠKD, 'Andergraund', ali izbegavam mesta estradnog tipa.
A razgovor bih završio mojom omiljenom rečenicom: 'Ja sam Stefan Kapičić i u tome niko ne može da bude bolji od mene.' J. Mladenović
