Izvor: Politika, 01.Feb.2013, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sito za mito
Nimalo ne čudi vest da četvrtina svih optuženih za krivična dela korupcije bude oslobođena na kraju suđenja. Nije bilo dokaza, a bez dokaza nema ni krivice.
Mito je često neopipljiv, neuhvatljiv, isto kao što je za mnoge neodoljiv, a za neke i neumoljiv. Ima ljudi koji su nepodmitljivi, pa im se baš zato nameštaju afere, jer drugima kvare „biznis”.
Mnogi zaista i nisu krivi, pa se nađu na spisku optuženih kao kolateralna šteta „nulte tolerancije” u oštroj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << borbe države protiv korupcije.
Međutim, kada saznamo da svaki četvrti optužen za korupciju ostaje nekažnjen, to zvuči kao da svaki taj četvrti jeste kriv ali država nije htela da ga kazni. Zato treba pojasniti: optuženi kojima se izriče oslobađajuća presuda – nisu krivi. To ne znači da sud loše radi svoj posao, nego znači da tužilac nije imao dovoljno dokaza, kao i da policija nije pribavila dovoljno obaveštenja i neoborivih činjenica protiv okrivljenog. O tome govori i podatak da je 77 odsto svih krivičnih prijava za dela korupcije odbačeno, jer nije bilo osnova za podizanje optužnice.
Zapravo, vrlo je mali broj prijavljenih slučajeva koji prođu kroz tužilačko sito za mito. Otpalo je tri četvrtine od 13.000 prijava. Ostatak je završio u optužnicama i otišao pred sudije.
Istraživanjem je obuhvaćeno 280 sudskih odluka iz 2010. i 2011. godine. To su, dakle, oni koji su prošli kroz sito sumnjivih i postali optuženi, pa je od njih četvrtina oslobođena. Od preostale tri četvrtine osuđenih, dakle onih kojima je sud utvrdio krivicu, četvrtini je izrečena uslovna osuda, a takvu odluku sud donosi kada nije baš sasvim siguran, pa „smatra da se i uslovnom osudom može postići svrha kažnjavanja”. Tek ako uslovno osuđeni ponovi krivično delo u narednih godinu, dve ili tri – ide u zatvor.
Šta se dogodilo sa preostalih 60 odsto krivih za dela korupcije? Više od petine osuđeno je na kaznu zatvora do šest meseci, a ostali na nešto duže kazne.
Mnoge „sitne ribe” prođu kroz mrežu za „kapitalce”. Lov na krupnu divljač u džungli mita i korupcije traje već neko vreme i postignuti su znatni rezultati, a sada je najavljeno i „uspostavljanje državnog sistema borbe protiv sistemske korupcije”.
U dalekoj i prijateljskoj Kini za primanje mita izriču smrtne kazne. Bivši zamenik gradonačelnika Pekinga osuđen je pre četiri godine na smrt zbog korupcije u vezi sa izgradnjom sportskih objekata za Olimpijske igre. Izvršenje je odloženo i pružena mu je mogućnost da dobrim vladanjem u zatvoru zasluži doživotnu robiju.
U Srbiji do sada niko nije osuđen ni na celu deceniju robije zbog zloupotrebe službenog položaja, primanja mita i drugih dela iz oblasti korupcije. Za najteže od tih dela može se izreći do 12 godina zatvora, ali samo vrlo retki kapitalni primerci bivaju osuđeni tek na polovinu te kazne.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 01.02.2013.
