Izvor: Blic, 15.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sinovi betonskog geta
Sinovi betonskog geta Grupa 'Novobežanijsko groblje' (NBG) nastala je osamdesetih kao autohtoni proizvod novobeogradskog betonskog geta, kao deo autentične rokenrol, pank i rep scene koja je formirana na prostoru omeđenom rekom Savom, Novobežanijskim grobljem i zemunskom stranom grada.
Kada se 1997. na tržištu pojavio njihov prvi album odmah postaje oda novobeogradskom načinu života, širi priču o usamljenom pojedincu suočenom sa egzistencijalnim užasom geto- izirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svakdnevice, o gubitku ličnosti u takvim okolnostima, o životu klinaca sa 'Novaka' koji su izmislili pank-blok, birali flašu piva ispred samoposluge umesto kafića i koristili sleng koji će kasnije reperi prisvojiti i nosačima zvuka razaslati u etar.
Boris Volak, sagovornik 'Blica', pevač grupe NBG bio je deo populacije koja je 'blejala' na sportskim terenima okruženim soliterima sve dok se ne posveti panku.
Gradska populacija oštro je bila podeljena na 'hipike', 'šmekere', 'metalce', 'bajkere' i 'pankere'. Dizelaša još nije bilo!
Danas, Sisa se izdržava prodajući ulovljenu ribu, a i ostali članovi benda rade neke druge poslove da bi preživeli. Vlajsa se bavi kompjuterima, Kara je DJ u 'Džokeru', a Markoski je postao akademski slikar.
Ipak, NBG su smogli snage, prilagodili se novim uslovima na tržištu i nedavno snimili drugi, 'No name' album (City records), vrstu manifesta generacije stasale u getu. Indikativan je tekst pesme 'Nikada': 'Da li znaš da živiš, da li znaš šta radiš/da li znaš gde si i ko si u ovom pljavom svetu/a sebe si izgubio, u ništa se pretvorio/ostao si samo ti, svi drugi su otišli... - U gradu te niko ne zna kao Borisa, već kao - Sisu. Kako ste dobili nadimak?
- Svi klinci kod žena prvo vide i zapaze sise! Tako i ja. Stariji mangupi umeli su ponekad da me nagovore da 'ćapim' neku prolaznicu za grudi i, tako mi ostade nadimak. Živite u bloku 70 A, jednom od sinonima za betonski novobeogradski geto, rodnom mestu mnogih R'n'R, pank i rep grupa i pojedinaca. Kako se odvijao život u getu polovinom osamdesetih kada NBG stupe na scenu?
- Većina ljudi, kao i danas, nije izlazila van blokova. Igrali bi košarku ili fudbal, sedeli ispred prodavnica, pili pivo, zezali se, igrali nešto u sitnu kintu, sanjarili... Ali izgledalo je kao da 'blejite'?
- Da, tako je izgledalo ali mi smo razmišljali kako dobro da se prozezamo, kako da smislimo neku 'prevaru'... Kad sam počeo da slušam pank - našao sam sebe. Obratio sam pažnju na bunt i energiju u muzici i tekstovima, koja je pljuvala po svemu postojećem. Tako sam ga zavoleo. Mnogo grupa nastalo je na potezu između 45-og i bloka 70. Sećam se 'Kazne za uši', u stvari, tad se nisu tako zvali, Ivek je svirao s nekom drugom ekipom. Cane živi kod Centra 'Sava', znači 'Partibrejkersi', Koja je iz bloka 45, 'Disciplina kičme', dakle... Kasnije na sceni su reperi iz kraja, grupe 'Sunshine' i 'Straight Jackin'... Individualizam kao životni stil stavili ste na pijedestal umesto kolektivizma Mesne zajednice, ali život se u getu promenio: klinci su počeli olako da potežu oružje, u blok su se doselili brojni Kinezi...
- Naš deo Novog Beograda ekskluzivno je radnički kraj. Kad izađeš na ulicu uvek se nešto dešava. Ili gledaš oštru porodičnu svađu ili pijance kako se tuku... Naši tekstovi govore o besu i bolu zbog nepravde oko nas ili u nama samima, o zadovoljstvima koja su nam uskraćena. Zanimala nas je isključivo muzika, druženje, 'ribe', piće, poneke od nas i 'trava' - ali ta 'pištoljska kultura' koja je formirana devedesetih nije bila naš izbor! Ne znam tačno šta se desilo, kako je došlo do tog moralnog 'zakrivljenja', ali kad ssu se 'pištoljaši' pojavili u gradu, rekao sam: umro je rokenrol! Eto, jednostavno tako. Svedok ste promena u getu. Radili si u lokalu 'Red rock caffe' koji je zatim postao kafić 'Boomerang', potom je ugrađena štangla za striptiz i na kraju...
- ...I na kraju su ga uzeli Kinezi! Sećam se baba mi jednom reče: žuta rasa zavladaće svetom! U bloku 70 baš ih ima mnogo. Stanuju po iznajmljenim gajbama, imaju male pregrađene boksove, paravančiće, naređani kao sardine po petnaestak njih. Reč je, uglavnom, o vrednim ljudima - trgovcima. Danas i ne zna koliko ih ima. Prisustvovao sam tučama Kineza oko teritorije. U našem gradu, u našem bloku, oni se tuku za 'svoju' teritoriju!? Osim što prodaju bofl robu Kinezi su doneli poslove u geto i zaposlili mnoge od onih koji su dotad samo 'blejali'. Deset poslednjih, za rokenrol posnih godina vezani ste za reku. Za prirodu. Provodite vreme pecajući na Savi i Dunavu. Nije baš u punk fazonu?
- Bežeći na reku bežim od stvarnosti koja me okružuje, zaboravim na trenutak gde se nalazim. zabacim štapove u vrbak, skuvam kafu, sipam lozu i gledam kako reka protiče. Znaš, kao bend nismo težili da postanemo ultra-zvezde. Imamo publiku koja nas voli i za njih sviramo. Retko ko u ovoj zemlji može danas da živi od rokenrola. Zato prodajem ribu. Uhvatim toliko ribe da ne znam šta ću sa njom. Prvo nahranim penzionere po zgradi, a ostatak prodam.
