Izvor: B92, 30.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Sindrom srpskih poraza"
Ljubljana -- Ljubljansko Delo ocenjuje da je jedna od srpskih posebnosti da najteži porazi bivaju slavljeni kao pobede.
List piše da je u društvu u kom skoro 80 odsto mladih nikada nije bilo u inostranstvu moguće dosta uspešno manipulisati ljudima, posebno njihovim nacionalnim osećanjima, graditi Potemkinova sela, pretvarati poraze u pobede i obratno.
"Tog sindroma nije se potpuno oslobodio ni predsednik Srbije Boris Tadić, ali u poređenju s premijerom Vojislavom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Koštunicom barem nastoji da svojim političkim i diplomatskim delovanjem ne uzrokuje nove poraze. Tadić je jedini srpski političar koji je posle osamostaljenja Crne Gore već dva puta posetio Podgoricu, a prvi je posetio i Knin u Hrvatskoj, gde je 17. avgusta 1990. počeo oružani ustanak Srba, koji je na kraju prerastao u rat. Tadić je političar koji je svestan da Srbija ispraznim, povremeno i grubim optužbama na račun Evropske unije, SAD i drugih delova međunarodne zajednice, ponavlja Miloševićevu politiku, koja je Srbiju u prošloj deceniji skoro potpuno izolovala", piše list.
"Svet će prema Srbiji biti manje kritičan ako ona prebrodi nesporazume sa susedima, razvija prijateljske odnose s novim državama u susedstvu, s Crnom Gorom takođe, ako, dakle, bude gradila i jačala ugled nove samostalne Srbije. Međutim, za to je potrebno nešto ljubaznije lice nego što ga Tadić ovih dana pokazuje susedima, a Koštunica ga je na Kosovu i u Londonu dobrano iskrivio. Možda je u sadašnjoj srpskoj nesreći jedina sreća to da je vreme za obnovu novih bitaka na Kosovu definitivno prokockao režim Slobodana Miloševića i da Koštuničino istrajavanje na srpskom Kosovu kao obliku emotivnog prkošenja čitavom svetu nema ni najmanje veze sa stvarnošću", piše list.
.jpg)
