Izvor: Politika, 05.Jun.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati će ponuditi svoj predlog mera
Kod nas oni koji prave novac propadaju, a oni koji ga troše opstaju
Nove vlade nasleđuju neobavljene poslove prethodnih vlada. Tako naše vlade prenose jedna drugoj obavezu privatizacije. Mi smo svetski rekorderi u neispunjenju ove obaveze, jer proces privatizacije u Srbiji traje 23 godine. Čak je u Rusiji, kao mnogo većoj zemlji, privatizacija obavljena za dve godine i četiri meseca. Mi ili ne umemo da obavimo taj posao ili ga obavljamo na način kako bi bili ostvareni neki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi interesi, a ne interes da jedan tip svojine zamenimo drugim.
To je i jedan od razloga što se realni sektor kod nas kontinuirano urušava, dok javni sektor jača. To jest, oni koji prave novac propadaju, a oni koji ga troše opstaju. Posledica toga je da se radna mesta u realnom sektoru intenzivno gube, dok u javnom sektoru zapošljavanje beleži stagnaciju ili čak porast.
Ako ovome dodamo da imamo uvoz a nemamo izvoz, da nemamo jasnu koncepciju koju granu privrede ćemo razvijati, da nam je infrastruktura očajna, potpuno destimulativna za investitore, onda dobijamo delimičnu sliku o tome u kakvim uslovima će nova vlada započeti mandat.
S obzirom na težinu problema s kojima se suočavamo, nova vlada treba da napravi zaokret, ali s obzirom na partijsku ponudu koju imamo punih dvadeset godina, teško je u to poverovati.
Šta ipak nova vlada mora da uradi? Ono što niko u izbornoj kampanji nije rekao da će biti spreman da uradi, a to su oštri rezovi u javnom sektoru, što znači i otpuštanja s posla. Stranke to nisu najavljivale, jer im se to u kampanji ne bi isplatilo. Pogotovo zato što su stranke bile u „ljubavnim vezama“ sa sindikatima koji zastupaju radnike u javnom sektoru. Kako su mogli da im kažu: „Mnogi od vas će morati na ulicu“. U stvari, ne na ulicu nego na drugi „kazan“ iste firme, države, u fond za zapošljavanje koji nezaposlenima kod nas najviše služi za takozvane pasivne mere (obezbeđenje prava na zdravstveno osiguranje, prevoz), dok je u razvijenom svetu obrnuto: nezaposleni od ovih fondova očekuju aktivne mere, to jest da im pomažu da se zaposle. Kod nas se za aktivne mere izdvaja samo 15 odsto, a sve ostalo su pasivne mere.
Ipak, Sindikat Nezavisnost i Samostalni sindikat nameravaju da ponude budućoj vladi novi predlog mera koji bi bio u skladu sa opštom željom da Srbija izađe iz krize. Dobar deo tih mera nameravamo da prepišemo iz programa koji već postoje u Evropi, a u osnovi tog paketa kod nas trebalo bi da bude ulaganje u zapošljavanje. Sindikati će sa svoje strane biti spremni da se izbore da određene restrikcije na tržištu rada budu prihvaćene. Ali samo pod uslovom da od tih restrikcija korist imaju nezaposleni. To znači da država neće moći da sužava postojeća prava zaposlenih da bi od toga korist imali ovdašnji tajkuni. Mi možemo u tom pogledu da sledimo primer Nemačke čiji sindikat je potpisao sporazum s vladom koji se uglavnom svodi na preraspodelu radnog vremena između zaposlenih i nezaposlenih: zaposleni će kraće da rade da bi u tom međuvremenu radili nezaposleni.
Pominje se i zamrzavanje penzija, i tu je računica neodbranjiva. Mogli bismo da joj se suprotstavimo samo ako bi svi plaćali doprinose onako kako je predviđeno zakonom. Posao države je da plaćanje doprinosa dovede u red i kada država to ostvari MMF će sigurno potpisati da nema zamrzavanja penzija jer će se fondovi puniti.
Nova vlada će, dakle, kad bude formirana morati da izađe pred narod i kaže ono što u izbornoj kampanji nije bilo popularno pominjati: Hvala vam što ste nas izabrali, ali, nažalost, čekaju nas nova odricanja. Od građana tražimo sve oblike solidarnosti i razumevanja, a polagaćemo vam račune ne na sledećim izborima nego svakih šest meseci. Sindikati će podržati vladu ako prihvati naš paket koji pripremamo. A u osnovi tog paketa je da od odricanja jednih korist moraju da imaju drugi, još ugroženiji. Na primer, ako se odričemo prekovremenog rada onda time moramo da pomažemo nezaposlenima i sl. S tim što vlada treba da izabere prioritete i kaže: naši prethodnici su ove promene odlagali, mi ne možemo, ma koliko to bilo bolno. Vlada je, na neki način, u poziciji lekara koji mora da saopšti pacijentu neprijatnu vest i da mu sugeriše da drugog rešenja osim nekih radikalnih rezova nema. Ako bi se lekar u takvoj situaciji „pravio lud“, onda odoše do vraga i lekar i pacijent.
Predsednik Sindikata Nezavisnost
Branislav Čanak
objavljeno: 04.06.2012.
