Izvor: Politika, 12.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest sušnih od poslednjih dvanaest godina
Dodatni problem je kada se suša prenosi na jesenji period, jer oktobar je mesec setve pšenice, ječma i drugih kultura. Bojim se da to može da bude problem i 2012. jer prema našim prognozama u septembru neće biti nekih velikih padavina
Mi u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, naravno, pratimo ovogodišnju sušu, ali imamo i podatke o kretanju vremenskih prilika za više od šezdeset godina. Na osnovu tih višedecenijskih analiza možemo da kažemo da su suše na ovim našim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prostorima u poslednjih dvadeset godina učestalije. Recimo, od poslednjih 12 godina, imali smo šest sušnih. Na primer, dvehiljadita je bila veoma sušna, kao i 2003. Bile su to godine kada je suša registrovana i u proleće i u leto, s velikim štetama u poljoprivredi, jer stradali su i ozimi usevi (pšenica, ječam) i prolećne kulture. Za poljoprivredu je veoma važno kada suša nastupa. Ako je do nje došlo u periodu kada se formira plod i naliva zrno, tada su štete najveće.
I 2007. je bila sušna i vrlo slična ovoj godini, ali temperature su tada bile više nego u 2012. Reč je o temperaturama i do 45 stepeni, kada su prevaziđeni neki dotadašnji maksimumi. Štete u poljoprivredi su bile velike, jer je proizvodnja kukuruza i soje u odnosu na prethodnu godinu bila manja za 32 odsto, a suncokreta za 23 odsto. I šumski požari su te godine registrovani, ali nisu zahvatili tako velike površine kao ovog leta nego pretežno jugoistočni deo. Samo šteta od šumskih požara u 2007. procenjena je na 40 miliona evra.
Prolećnu sušu smo imali i 2009. ali ona je brzo prevaziđena i ne spada u jake suše. Zatim, 2011. suša je bila aktuelna tokom celog vegetativnog perioda, a naročito u avgustu i septembru, kada je bila najjača. I nije tada prestala nego je produžena i na oktobar i novembar. Zemljište je dugo bilo maltene bez ikakve vlage.
To je dodatni problem kada se suša prenosi na jesenji period, jer oktobar je mesec setve ozimih useva, pšenice, ječma i drugih kultura. Bojim se da to može da bude problem i 2012. jer prema našim prognozama u septembru neće biti nekih velikih padavina. Zato se i pred ovu jesen nameće pitanje kakva će biti setva. Ako, pak, u oktobru padne dobra kiša, uslovi za setvu bili bi poboljšani, mada bi setva kasnila. Tako je bilo prošle godine.
Ova 2012. godina je karakteristična po tome što je padavina u sva tri meseca, junu, julu i avgustu, bilo znatno ispod proseka. Recimo, u junu je palo 32 odsto od proseka, u julu, samo zbog kiše koja je pala krajem meseca ostvaren je prosek od 86 odsto. Ali u avgustu je zabeleženo pet odsto od proseka! Što znači da padavina gotovo da nije bilo. Tako da je u ova tri meseca najveći deo teritorije Srbije dobio od 25 do 50 odsto prosečnih padavina, što je u stvari jaka suša, koja ima uticaj ne samo na poljoprivrednu proizvodnju, već i na vodostaje reka, na smanjenje količina podzemnih voda, na opstanak sitnijeg rastinja koje se suši. Međutim, podzemne vode su postojanije jer u poslednjih desetak godina u pojedinim periodima imali smo izuzetno obilne kiše. U 2010. bilo je 80 odsto više padavina, bilo je i poplava. Slična je bila 2005. Zato, statistički posmatrano, pretpostavljam da sledeća godina neće biti sušna kao 2011. i 2012, jer nikada do sada nije zabeleženo da imamo jaku sušu tri godine uzastopno.
Dugoročno gledano, problemi nastaju i zbog činjenice da od sedamdeseti godina prošlog veka do danas prosečne godišnje temperature u Srbiji i u našem regionu stalno rastu. Prema našim analizama trenda godišnje temperature ispostavilo se da temperatura raste oko pola stepena za deceniju, tako da je za četiri decenije ona porasla za oko dva stepena Celzijusa! Ipak, promene klime se najviše ispoljavaju kroz povećanu učestalost i intenzitet ekstrema, kao što je ovaj sa sušom svake druge godine ili sa sve učestalijim pojavama toplotnih talasa itd.
Ako se ovaj trend klimatskih promena nastavi kao što pokazuju scenariji klimatskih promena za naš region, to će u vodosnabdevanju i drugim sektorima privrede stvoriti velike probleme usled smanjenja rezervi vode i snižavanja njenog kvaliteta. Takva situacija nameće potrebu sprovođenja mera prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, naročito u onim delatnostima koje su neposredno izložene uticaju vremenskih, klimatskih i hidroloških uslova.
Načelnik Agrometeorologije u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije
Petar Spasov
objavljeno: 13.09.2012.
