Izvor: Politika, 11.Nov.2015, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest hiljada čvrga u prosvetno teme
Mlako su pre nekoliko dana sindikati zahvalili premijeru na ponuđenoj pomoći od šest hiljada dinara i još blaže poručili da će mu te pare vratiti
Nije teško držati pod kontrolom prosvetnog radnika. Darujte ga bonusom u iznosu mesečne plate i videćete reakciju. Biće pasivan kao katedra. Što se njega, dakle, tiče možete mirno vladati još 200 godina!
No to pomalo i brine, pogotovo što prosvetnog radnika možete držati pod kontrolom i kad mu umesto četrdeset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hiljada ponudite celih šest! I tada će svejedno biti pasivan poput katedre. Možete ga još dodatno i poniziti tako što ćete mu novce dobaciti poput paketića humanitarne pomoći. Prosvetni radnik će i dalje stajati gordo – kano (pasivne) klisurine. Rečju, možete ga peglati uzduž i popreko – on od sebe glasa protestnog pustiti neće.
Zategnuli ste mu okolotrbušni pantalodržač, umanjili platu, bacili mu mrvice sa vladinog stola, uskratili mu mogućnost da se iole finansijski oporavi, a on i dalje pasivno (čitaj: nemoćno) odoleva pritisku. I ćuti. Zato u većini slučajeva i pati od pritiska, to jest hipertenzije. Sjuri mu se preostala krv u beonjače, pa mu se od vlastitih sindikata pričine kolaboracionisti koji šuruju s vlašću. Tada se prosvetni radnik, popucalih kapilara i zakrvavljenih očiju, buntovno zapita – zašto sindikati tako mlako reaguju na provokacije visokih državnih funkcionera? Zašto ne lupe šakom o astal? Zašto, bre, ne pokažu zube (veštake) onima gore? Mada, to bi verovatno bio i krajnji domet protestne egzaltiranosti prosvetnog radnika. I njegovog sindikata.
Elem, mlako su pre nekoliko dana sindikati zahvalili premijeru na ponuđenoj pomoći od šest hiljada dinara i još blaže poručili da će mu te pare vratiti. Još tiše su najavili mogućnost protesta, koju, budimo realni tražimo nemoguće, retko koji prosvetni radnik u ovoj zemlji uzima za ozbiljno. A razloga za proteste ima. Za sumnju u iste, takođe.
Jer umesto da je dobio bonus u visini jedne mesečne plate, prosvetni radnik je od države dobio ponudu od šest hiljada čvrga direktno u teme! I to u vidu, gledajte cinizma, nekakve humanitarne pomoći! Zbog toga nije dovoljno samo verbalno odbiti primamljiv danajski svežanj koji daruju premijer i vlada. Ne! Znatno bi efikasnije bilo napraviti sledeći performans. Na primer, svaki prosvetni radnik/radnica najpre podigne sa računa ponuđenu pomoć od šest hiljada dinara, zatim rasitni tu istu pomoć od šest hiljada dinara, napravi svežanj od te silne svote, te odnese svežanj direktno pred vrata Nemanjine 11. Zamislite nadalje stotinak prosvetnih radnika kako stoje sa svežnjevima novčanica od šest hiljada dinara (u banknotama od po 10 dinara), ispred ulaza u zgradu vlade – i to pred budnim okom kamera „Beogradske hronike”.
„Kuc-kuc! Dobar dan – dobar dan! Mi došli da uručimo pomoć političarima iz vlasti! Šest hiljada dinara Sertiću da natoči gorivo za jednodnevnu vožnju! Šest hiljada dinara Zorani Mihajlović za frizuru! Šest hiljada dinara Vulinu da kupi somotski sako! Šest hiljada dinara Kori Udovički za ondulaciju kose! Šest hiljada dinara Bajatoviću da iste prosledi u humanitarne svrhe! Šest hiljada dinara Tasovcu za kvalitetan gel za kosu! Šest hiljada dinara Verbiću da kupi bicikl! Šest hiljada dinara Vučiću za nove okvire...”
Takav bi performans imao nekakvog smisla. Bila bi to snažna protestna poruka koja, doduše, ne bi uspela da uzdrma posednike zlatnih poluga vlasti, ali bi ih naterala na razmišljanje. Barem u naredna dva sata.
Ovako, uljudno prosvetno odbijanje pomoći od šest hiljada dinara teško da će pogoditi vlast – a naročito neće pogoditi „veći MMF od MMF-a”. Jer takav obično kameno srce ima. S druge strane, ukoliko poruka prosvetnih radnika upućena vlastima barem malo ne pogodi personifikaciju vlasti (kolektivni super-ego), onda čemu nerviranje zbog sirotinjskih nadnica prosvetnih radnika?!
A šest hiljada čvrga u prosvetno teme? Ne brinite, mnogi će, nažalost, reći, kako ni to nije baš tako loše.
Sociolog
