Izvor: Vostok.rs, 13.Feb.2013, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sergej Suharev, ruski dobrovoljac: Sve srpsko je i moje!
13.02.2013. -
Srpski heroj, istinski pravoslavac i porodičan čovek. Sve ovo je Suharev Sergej Viktorovič, potomak ruskih plemića, koji je početkom građanskog rata u Jugoslaviji došao da se bori kao srpski dobrovoljac, zavoleo naš narod, ovde se i oženio ii odlučio da se trajno nastani u bratskoj državi.
Redakcija “Srbin.info” je zato napravila intervju sa ovim izuzetnim čovekom, koji ćemo objaviti iz dva dela, s obzirom na to da naš sagovornik planira da obnovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i jednu crkvu u posveti se duhovnom životu.
Šta ste znali o Srbiji pre nego što ste prvi put posetili našu zemlju?
- Veoma malo. Prvi put sam bio ovde 1989. godine kao turista pred sam rat. Ja sam plemićkog porekla, pa sam zbog toga imao nesporazume sa tadašnjom sovjetskom vlašću. Iz SSSR-a krenuo sam za Grčku. Tako sam se nekako obreo i u Srbiju. Odmah sam video da u Srbiji žive naši ljudi, bliski i po mentalitetu i po srcu sa Rusima. I umesto da se zadržim dan-dva, ostao sam mesec dana. Tada nisam definitivno ostao u Srbiji, jer je još na vlasti bio komunistički režim, te sam produžio za grčku, na Krf – započinje priču za naš portal, Srbin.info, Suharev Sergej. .
Sergej je na Krfu živeo sve do poečetka građanskog rata u Jugoslaviji.
- Na Krfu mi je bilo dobro, imao sam svoj posao, a Grci su kao i mi pravoslavni, otvorenog srca i dobri ljudi. Kada sam video da su u Sarajevu ubili srpskog svata, samo zato što je bio Srbin, odlučio sam da se prijavim da branim srpski narod. Jer, bez obzira na to što na prvi pogled postoje neke vidljive razlike između Srba i Rusa, kada pogledate naše duše, shvatite da su to bratske duše, da je to jedan narod.
Suharev je ubrzo stigao u Beograd, a zatim se priključio jednom humanitarnom konvoju u Hercegovini.
- Pošto sam u sovjetskoj vojsci odslužio vojni rok kao diverzant, ubrzo sam se priključujo regularnoj Armiji Republike Srpske. Najveći deo ratovanja proveo sam u jedinici Gojka Nenadova Medžika koji je pre rata bio član 63 padobranske brigade. Bio sam uglavnom na hercegovačkom ratištu kod Konjica, gde su u početku Hrvati i Muslimani ratovali protiv nas Srba.
Nama je zato bio cilj, da ih razjedinimo. Smislili smo psihološku diverziju – pustili smo glas Hrvatima da je stigao ceo bataljon Rusa. I uspeo sam, putem radio stanice da ih ubedim da pređu na našu stranu protiv Muslimana, jer su se uplašili od ruskog pojačanja. Odali su nam muslimanske položaje i čak su s nama zajednički udarili na Muslimane. Zauzvrat smo im pomogli da izvuku svoje civile preko naše teritorije.
Iako je i izgubio i gornju polovinu prstiju na levoj šaci, Sergej je ostao da brani srpski narod u BiH do kraja rata. U ratu je našao i svoju današnju suprugu tako da je sada Sergej, kako sam kaže ruski Srbin.
- Sreo sam mnoge sjajne ljude tokom rata. Ali jedan srpski teritorijalac mi je ostao urezan u srcu i pamćenju za sva vremena. Zbog svoje hrabrosti i odanosti srpskom narodu. Ne želim da mu kažem ime i prezime, jer ne znam da li bi zbog toga mogao da ima problema. Taj čovek koji je bio više puta ranjavan, išao je u borbe još neoporavljen, uvek prvi, bez kolebanja… U njemu sam video obično srpsko seljačko veliko srce koje bilo skroz ispunjeno rodoljubljem, bez imalo ličnog interesa.
- On je za mene u mnogim slučajevima bio pokretač. Kada sam ja gubio volju, zbog izdajstava, kukavičluka i pohlepa, nažalost naših Srba, koji su završavali poslove sa neprijateljem, ne libeći da žrtvuju i svoj narod, njegov primer i njegovo prisustvo me je održalo, podiglo i dalo mi snage u duhu da nastavim da se borim. Koliko je bio hrabar, još više bio je čovek, sa etičkim normama koje nikada nije gubio. Hvala Bogu taj srpski ratnik i sada je živ, radi pošten posao i lepo živi. I dalje je ostao veliki čovek kakav je bio u borbi.
Kako se država Srbija brine o svojim veteranima?
- Nikako. Tu nema nikakve brige. To se sve svelo na Judinu ideologiju: izdaj brata svoga za trideset srebrnjaka. Mi sami veterani moramo da se pokrenemo, sami sebe da pomognemo.
Šta Vam se najviše sviđa u Srbiji i kod Srba, a šta biste voleli da popravimo u Srbiji i nama samima?
- Ovde sam sve primio kao svoje. Iako nešto ne razumem, sve to filozofski doživljavam. Sve je srpsko moje, sve to doživljavam kao svoje. A sve loše osobine koje imaju Srbi imaju i Rusi. Najviše mi smeta što su ljudi previše počeli da misle o parama, o ličnoj koristi, a manje o svojoj duši i o opštoj koristi. To jeste problem. Mnogo je izdaja oko nas. Ljudi ne izdaju samo jedni druge nego i sami sebe, izdaju i svoje snove radi sitnih koristi koji se na kraju veoma i brzo potroše. A zbog sitne dobiti često žrtvuju i svoj obraz, samopoštovanje, bliskost sa drugim ljudima. I kod Rusa i kod Srba, je puno Juda i foliranata. I to me boli – ističe naš sagovornik.
Izvor: srbin.info
