Izvor: Politika, 29.Mar.2011, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sektor za vanredne situacije pokriva celu Srbiju
Ove katastrofe najviše pogađaju siromašne, koji u jednom trenu izgube sve
Sektor za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, kojem su pripojeni delovi službi iz Ministarstava za ekologiju i narodnu odbranu, kao i deo civilne zaštite, ima ukupno, zajedno sa vatrogasnim službama, oko 4.000 zaposlenih. U poređenju sa drugim zemljama približno istog broja stanovnika – to je malo, jer zemlja sa više od sedam miliona stanovnika treba da ima sedam hiljada vatrogasaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Takođe, kasnili smo za zemljama u regionu prilikom formiranja ovog sektora, ali naša prednost je u tome što su sve snage za dejstva u vanrednim situacijama ,,pod jednim krovom”, tako da mogu da budu brzo angažovane gde se za to ukaže potreba. To se odnosi i na tri hiljade vatrogasaca spasilaca, koji ne deluju samo u slučaju požara nego su osposobljeni i za spasavanje ljudi u poplavama, u slučaju zemljotresa itd. Sektor ima i novoformiranu upravu za upravljanje rizicima koja se bavi predviđanjem, planiranjem i upravljanjem vanrednim situacijama. Imamo ukupno 27 organizacionih celina koje pokrivaju teritoriju cele Srbije. Iako malobrojna, služba je pokazala svoje kvalitete, pogotovo prošle i pretprošle godine, kad smo se čitavih devet meseci suočavali s poplavama i na kraju i sa zemljotresom u Kraljevu.
Novi zakon obavezuje sve opštine i gradove da izrade procenu rizika na sopstvenoj teritoriji, na osnovu čega se radi plan zaštite i spasavanja za svaku konkretnu sredinu. Na kraju bi do 2012. trebalo da bude donet republički plan zaštite i spasavanja.
U toku je i izrada nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Primena ovih planova i strategija pretpostavlja finansijska ulaganja, i to ne samo u službu koja se bavi zaštitom nego i u infrastrukturu. Jer da bi se smanjio rizik od poplava treba regulisati vodotokove i popraviti nasipe koje trideset i više godina niko nije dirao. Za ove radove treba mnogo para, pa je prošle godine pominjana ideja o korišćenju kredita Evropske banke (reč je o 120 miliona evra).
Prevencija od prirodnih katastrofa kod nas je otežana i zbog kršenja propisa o načinu i mestu gradnje objekata. Individualne zgrade se podižu kao divlja gradnja, bez poštovanja građevinskih standarda, pa su zato oštećenja tokom zemljotresa veća. Isto je sa zaštitom od poplava: mnoge kuće su bespravno izgrađene upravo u zoni nasipa.
I problemi sa klizištima se ignorišu. Verujem da i iza toga stoji nedostatak novca, ali pare svakako nisu potrebne da bismo bar registrovali gde se sve klizišta nalaze. Ili da pokušamo da rešimo stambeni problem ljudi čije su kuće izgrađene na takvim terenima. Međutim, prevencija je u Srbiji teška jer to košta. Mada nije uvek reč o novcu. Ponekad do poplave dođe i zato što lokalne komunalne službe ne čiste odvodne kanale.
Kako ljudi kod nas doživljavaju poplave i zemljotrese? U najkraćem, to može da se opiše u dve reči: tuga i bes! Tuga, zato što ove katastrofe najviše pogađaju siromašne, koji u jednom trenu izgube sve što su celog života s mukom sticali. A odmah potom kod njih se javlja i bes prema nekome ko nije nešto uradio da im se to ne desi. Međutim, ako hoćemo da uporedimo nivo preventivnog delovanja u Japanu i u Srbiji, onda je očigledno da smo mi na dnu te liste, ako ne svetske, a onda bar evropske, dok je Japan u samom svetskom vrhu.
Da bismo jačali svest o preventivnom delovanju predlagali smo da se u školske programe unesu sadržaji koji će doprineti tome da deca uče osnovna pravila zaštite. Zalagali smo se i za štampanje porodičnih priručnika sa osnovnim uputstvima o ponašanju u vanrednim situacijama. Konačno, treći način je edukacija u školama, tako da bi uskoro trebalo da se pojavi plakat sa štampanim uputstvima o tome kako postupati u slučaju požara.
Kad je o nuklearnim akcidentima reč ovde takođe nema odgovarajućih priprema stanovništva za zaštitu u uslovima eventualne nuklearne havarije.
Jedina naša prednost je, dakle, jedinstvena organizacija, na osnovu koje možemo lakše da usmeravamo zaposlene u ovom sektoru da pružaju pomoć tamo gde je to najpotrebnije. Tako da zahvaljujući tome mi sad imamo 250 ljudi obučenih da pomažu onima koji se nađu u ruševinama. Ove naše ekipe obučavaju Francuzi. Imamo i stotinu osposobljenih za spasavanje u poplavama. Oni su dosad spasili nekoliko desetina ljudskih života, ali o tome se malo zna.
Pomoćnik ministra, načelnik sektora za vanredne situacije
Predrag Marić
objavljeno: 29.03.2011.
.jpg)
