Izvor: Politika, 03.Jan.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sejao vetar, požnjeo oluju!
Umesto pohvala za pismo studentima koji strudiraju u inostranstvu, Dobrica Ćosić je dobio direktne, beskompromisno kritične odgovore studenata iz zemlje i dijaspore
Svojim „Pismom studentima koji studiraju u inostranstvu” Dobrica Ćosić je verovao da će po ko zna koji put požnjeti pažnju i divljenje javnosti, sejući svoje reciklirano, patetično mudrovanje o istorijskoj ugroženosti srpskog naroda.
Ali, umesto uobičajenih udvorničkih, kukavičkih pohvala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobio je, neočekivano za mnoge, direktne, beskompromisno kritične, analitičke odgovore studenata iz zemlje i dijaspore, kao i od Socijaldemokratske omladine (SDO). Zajedničko ovim pismima je jasno ukazivanje na njegovu ličnu odgovornost za bedu i siromaštvo u zemlji, za sudbinu generacija koje su napustile Srbiju ali i ne-praštanje za zločine počinjene u nedavnim ratovima.
Ovi zreli, samosvesni odgovori daju dragoceno različitu sliku o mladima u Srbiji, sliku inače punu negativnih predrasuda i najčešće uvredljivo omalovažavajuću. Pritom, odgovori su stigli sa „levice” – kako se izjasnio jedan od studenata i od SDO koji ima mnogo jasnije leve pozicije od oportunističke, uspavane, tzv. socijaldemokratije u Srbiji. Imajući sve to u vidu, ova pisma su veliki razlog za optimizam. Pozivam vas sve da ih u celini pročitate na Internetu. U svom tekstu pokušaću da facilitiram sučeljavanjem samo po pitanju povratka studenata u zemlju.
Smernice je od Ćosića „naručila” Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja je na svojoj Skupštini između ostalog istakla da za „15 godina, koliko postoji njihova organizacija, nemaju svoje prostorije i da su kroz razgovor s predsednikom SANU dobili uveravanje da će ih dobiti u okviru Akademije”!?! Ovo već samo po sebi govori o njihovom neupitnom patriotizmu koji se na sajtu OSSI potvrđuje kroz ćirilične prepeve kao što su „Studira hemijsku i fizičku biologiju (chemical and physical biology)”.
U svom pismu Ćosić poziva da se studenti vrate: „Organizujte se u bratstvo istine za širenje istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozločinio neprijatelj. To je uslov našeg časnog opstajanja. To je vaša životna misija, ljudska, intelektualna, patriotska.”
Svoj odgovor, Miloš Čirić sa Univerziteta umetnosti započinje sa „Nepoštovani Dobrice Ćosiću”, pa nastavlja „Zašto me ne zanima nijedna reč koju ste u ovom pismu napisali? Prvo, dela pisaca rasista ne čitam. Čoveka koji, navešću samo jedan primer, kosovske Albance naziva političkim, socijalnim i moralnim talogom Balkana, posle terora koji je nad njima sprovela država na čiju je politiku imao odlučujući uticaj – ne treba pitati za sudbinu studenata, ne treba ga pitati ni za šta, osim ukoliko se taj razgovor ne odvija u sudnici.”
Na reči „Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba, ako se organizuju i žrtvuju za opšte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju.”, SDO mu odgovara: „Vi koji uživate u svojoj nezasluženoj slobodi, Vi kažete sto pametnih, hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba. Mi kažemo sto pametnih, hrabrih, obrazovanih i poštenih građana i građanki Srbije. Nas ne interesuje nacionalno opredeljenje građana i građanki koji bi da pomognu da Srbija izađe iz krize.” Čirić dodaje: „Licemerno je i perverzno da se baš vi (kao jedan od odgovornih za ’odlivanje pameti, znanja i mašte.... što predstavlja možda, najveći poraz u poslednjim decenijama krivaca Srbije’) javljate sa savetima studentima, prekornim tonom, da ih učite pameti i pozivate da se vrate.”
Marko Simonović koji studira u Utrehtu piše: „Mislim da ni Vama nije sasvim jasno, ni ko smo mi, ni šta biste s nama da se sutra vratimo. Tačnije, mislim da ste pogrešno isplanirali još jedno ‘pomeranje stanovništva’. Mi bismo, kada bi nas neko sutra ‘teleportovao’ u Srbiju, sa svim našim znanjima, navikama i uverenjima, bili daleko nesrećniji i disfukcionalniji od prosečnog građanina Srbije. Mi smo, gospodine Ćosiću, uglavnom u poodmaklom stadijumu bikulturalnosti, osećamo se kod kuće i u Srbiji i tamo gde živimo, i ne mislimo da smo zbog toga zbunjeni ili sputani. Mi volimo strance, govorimo njihov jezik, živimo sa njima i znamo da ne postoji ‘neprijatelj’, koji je ‘demonizovao i ozločinio’ naš narod... Mi smo neplansko, neideološko i nekonrolisano mešanje među stanovništvom, noćna mora svakog etničkog čistunca. U tom smislu, pazite koga pozivate u svoje projekte.” SDO završava sa: „Mi, koji smo ostali u Srbiji, i uprkos svemu ne želimo da odemo, smo Vas već pobedili. Nas niste uspeli da oterate iz naše zemlje.”
Ovaj dijalog dve generacije, dva koncepta Srbije, možda je najbolji odgovor na iskonstruisanu, spinovanu tezu o „pomirenju” prve i druge Srbije. Srećom, očigledno postoji i treća: mlada, obrazovana i odlučna, spremna da radi, a ne da žrtvuje u borbi za modernu Srbiju. Razlog za ponos.
Miljenko Dereta
Osnivač Građanskih inicijativa
objavljeno: 03.01.2013.
