Izvor: Vostok.rs, 04.Sep.2013, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na ruskog pukovnika Rajevskog koji je da život za Srbiju
04.09.2013. -
Ruski pukovnik Nikolaj Rajevski je ostavio velikog traga u istoriji Srbije, a takođe i u istoriji svetske književnosti, jer da nije bilo njega, verovatno ne bi bila napisana ni najprevođenija knjiga svih vremena posle Biblije. Uspomene na njega su i juče tradicionalno osvežene u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca u prisustvu brojnih visokih zvanica i gostiju. Ko je dakle bio taj čovek o kome je reč – Nikolaj Nikolajevič Rajevski?
Rajevski, koji je poginuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pre tačno 137 godina u borbi za slobodu Srbije i srpskog naroda, bio je ruski oficir koji se po sopstvenoj želji uputio da pruži doprinos u ratu protiv Turaka. Zanimljivo je i njegovo poreklo, s obzirom da je njegov istoimeni deda sa Kutuzovom predvodio rusku vojsku koja se branila od Napoleonove invazije, a otac mu je takođe bio general kome je Puškin posvetio poemu „Kavkaski zarobljenik“. Naposletku, i on sam se svrstao u taj niz čuvenih predaka, jer je kao dobrovoljac, zajedno sa preko 3.000 drugih Rusa koji su pritekli u pomoć srpskoj vojsci, učestvovao u srpsko-turskom ratu 1876. godine, gde je i poginuo predvodeći kontranapad na Turke koji su krenuli prema Aleksincu sa silom od 60 hiljada ljudi.
O težini te bitke najbolje svedoče podaci da je odnos snaga bio tri prema jedan za Turke, i pet puta veći u artiljeriji u tursku korist. U izveštaju Radomira Putnika, kasnijeg čuvenog srpskog vojvode, pisalo je «da su se cevi pušaka toliko zagrejale, da više nisu bile za rukovanje». Osim toga, strahota ratovanja se vidi i iz činjenice da je tih dana izginulo 20.000 Turaka, a na srpskoj strani je poginulo ili ranjeno 9.000 ljudi, među kojima i 31 ruski oficir.
Inače, u svom kratkom 36-godišnjem životu, Rajevski je uspeo da ostavi dubokog traga i u ruskoj umetnosti. Radi se o tome da je Lav Tolstoj, klasik ruske i svetske književnosti, napisao svoje remek-delo, roman „Ana Karenjina“, inspirisan upravo Rajevskim, jer mu je on poslužio kao uzor za glavnog junaka - grofa Vronskog.
Imajući u vidu značaj i obim bitaka kod Aleksinca, kao i ličnu žrtvu Rajevskog, svake godine se tamo vrši podsećanje na istorijske događaje, i to u Gornjem Adrovcu, gde je na mestu pogibije ruskog pukovnika podignuta crkva koja pleni pažnju. Tako je bilo i juče, kada su se u njenoj porti okupili mnogobrojni gosti kojima je stalo da se ta tradicija održi i proširi i na druge sadržaje.
Međutim, bez obzira na to što se i dalje sa entuzijazmom evociraju uspomene na takve važne ljude i događaje, imam utisak da je u današnjem vremenu u kome gospodare televizijski programi sa lakim sadržajem, mnogima važnija činjenica ko je dobrovoljno ušao u kuću velikog brata, nego ko je dobrovoljno ušao u sudbinsku bitku za oslobođenje, pa makar to bilo i pre 137 godina.
Pa ipak, sećanje na Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog je i ovog septembra dostojno obeleženo, a postoje ideje i da se u njegovu čast podigne spomenik, te da se ubuduće na tom mestu održavaju razne manifestacije šireg karaktera. Ruski pukovnik Rajevski je to zaslužio, ne samo zbog realne cene koju platio za srpsko oslobođenje, nego i zbog simboličke vrednosti njegove žrtve. Naime, svaki istorijski period ima svog Če Gevaru, odnosno čoveka koji je vođen idealom slobode prevazišao svoj stvarni značaj i poprimio mnogo veći – simbolički značaj. A Rajevski je bio upravo to – simbol za slobodu svog vremena.
Ratko Paić,
Izvor: Glas Rusije
