Izvor: Blic, 19.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Scenaristi su tretirani kao filatelisti
Scenaristi su tretirani kao filatelisti
Na nedavno završenom Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, Biljana Maksić je podelila sa rediteljem filma 'Mala noćna muzika' Dejanom Zečevićem prvu nagradu za scenario. Maksićeva je bila i koscenarista prošlogodišnjeg pobednika u Vrnjačkoj Banji, filma 'Apsolutnih sto'. Prva nagrada za scenario filma 'Mala noćna muzika' izazvala je dosta kontroverzi, jer se taj tip teksta - zbog oslanjanja na treš kulturu - ne uklapa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u profil pobednika na nacionalnim festivalima.
- Teško mi je da govorim o tome šta predstavlja autentičnu treš kulturu, jer se pretpostavke o tome stalno menjaju. Moje gledalačko iskustvo u novije vreme svelo se prvenstveno na konzumaciju horor filmova i tinejdžerskih komedija tipa 'American Pie'. Donekle su mu bila inspiracija filmovi braće Fareli. U toj gomili filmova, koje uglavnom gledam sa VHS kaseta, izgubili su se pojmovi o autorima, pa više i ne znam kako se zovu svi ti filmovi. Ipak, omiljena glumica mi je Džulija Stajls, ako to nekome nešto znači - kaže scenaristkinja Biljana Maksić.
Budući da film 'Mala noćna muzika' pripada žanru 'grosaut' komedije, u kojoj se preteruje u svakom pogledu, koliko ste bili inspirisani američkim filmovima sličnog tipa?
- Imali smo ideju ubacivanja u već postojeću kinematografsku matricu. Prema filmu se odnosim kao prema fikciji koja ima nezavisne zakone, koji važe samo za njega. Ovde se nismo oslanjali na životna iskustva nego na filmofiliju i već postojeće fikcije koje su nam poslužile kao osnova za ovo delo. Ni Zečević ni ja nismo bili u Legiji stranaca da bismo mogli da govorimo o tome.
Film 'Mala noćna muzika' nastao je veoma brzo. Od početka snimanja do premijere prošlo je nešto više od četiri meseca. Kako ste se snašli u tom neobičnom slučaju u domaćoj kinematografiji?
- Na filmu nikad ništa ne možete da isplanirate sa sigurnošću. Primera radi, godine 1999. trebalo je sa Dejanom Zečevićem da radim film 'Maksim', ali nas je bombardovanje omelo u toj nameri. Nudili smo posle taj scenario mnogim producentima, ali niko nije imao novca za to. Taj projekat je kružio po gradu i za njega se u jednom trenutku zainteresovao Lazar Ristovski, koga sam tada i upoznala. Međutim, on nam je rekao da dok se ne steknu uslovi za realizaciju 'Maksima' uradimo neku jednostavnu komediju. I tako je nastala 'Mala noćna muzika', kao nekakva priprema za film 'Maksim'.
Radili ste više godina u Dramskom programu RTS-a. Kakve su po vašem mišljenju perspektive te institucije?
- Godine 1994. počela sam da radim u Dramskom programu RTS-a, a ove godine sam ga napustila. To je zapravo jedno veoma arhaično mesto koje se vremenom pretvorilo u muzej. Upravo od televizije je trebalo da počne obnova naše kinematografije, ali mnogo će vode proteći pre nego što se tamo nešto promeni. Znak da se nešto dogodilo biće onda kada, na primer, Dimitrije Vojnov dobije priliku da bude realizovan njegov scenario za film o prizivanju duhova ili o bandi satanista. Urednici na televiziji i dalje neguju tople ljudske priče i obeležavaju važne istorijske datume. Moj prijatelj Goran Gajić, reditelj koji trenutno radi u Americi, prilikom svog nedavnog boravka u Beogradu rekao mi je da je posmatrajući ovdašnje medije stekao utisak da je za ovdašnje stanovništvo Srbija čitav svet. Tek kada se budemo oslobodili te autističnosti postaćemo deo sveta.
Posle dve uzastopne prve nagrade na Festivalu filmskog scenarija, kakvi su vaši dalji planovi u profesionalnom pogledu?
- Želela bih da budem izvršni producent, a da se scenariom bavim samo povremeno, onda kada ja to poželim. U ovoj zemlji scenarista se tretira kao sakupljač maraka ili značaka. Neka pišu kad već vole, zašto da ne pišu, a za to ne moraju da budu i plaćeni jer rade ono što im se dopada. Moja generacija pisaca scenarija je već propala, ali bih volela da mlađi scenaristi budu više poštovani. Saša Radojević
