Izvor: Politika, 13.Avg.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savetnici ili moć bez odgovornosti
Jedan od načina za identifikovanje uticajnih ljudi iz okruženja visokih funkcionera sadržan je u odgovoru na pitanje sa kim se privatno druže, idu na piće ili na večeru
Jedna od ključnih karakteristika komunističkog sistema bili su izmešteni centri moći. Danas bismo mogli reći da institucije nisu u potpunosti konsolidovane i osim formalnih neretko imamo snažne neformalne uticaje. Kao da je vlast uvek negde drugde, a ne u političkim ustanovama. Neformalnu moć imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razni lobiji i interesne grupe, ali i najbliži saradnici i okruženja centara političke moći.
Jedna od slabosti takvog sistema jeste i uticaj formalnih i neformalnih saradnika predsednika i premijera. U kabinet se postavljaju „svoji” ljudi ili vam postavljaju „svoje” ljude. Počnimo sa (bivšim) premijerom Mirkom Cvetkovićem. On je ekonomista, više se bavio ekonomijom nego politikom i za savetnike je imao uglavnom ekonomiste. Kao „nestranački” premijer, on je imao i nestranačke savetnike, kao što je Jurij Bajec. Za našu temu mnogo su interesantniji drugi primeri.
Kada je Vojislav Koštunica 2000. došao na mesto predsednika SRJ u svomkabinetuokružio se Radetom Bulatovićem, Slobodanom Samardžićem i Aleksandrom Tijanićem. Sa tih pozicija, pomenuti savetnici su postavljeni na, za sistem i Koštunicu, verovatno najvažnija mesta – šef BIA, ministar za KiM i direktor RTS-a. Ima onih poput Predraga Simića koji su bili savetnici i Vuku Draškoviću i Vojislavu Koštunici. Miša Đurković je kratko vreme bio savetnik premijera Koštunice, a Aleksandar Simić znatno duže.
Leon Kojen je bio u timu Borisa Tadića, ali je bio bliži Koštunici. Najviše nelagode među članovima DSS-a izazivala je šefica kabineta predsednika SRJ Ljiljana Nedeljković. Kasnije, kada je novi čovek došao za šefa kabineta premijera, govorili su: ko ne voli Ljiljanu Nedeljković, dabogda mu došao Aleksandar Nikitović.
Ako pogledamo kretanja u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića uočićemo da je sa mesta savetnika, Vuk Jeremić postao ministar inostranih poslova, sa mesta direktora Narodne kancelarije Dragan Đilas je postao najpre ministar za NIP, a zatim i gradonačelnik Beograda, sa mesta sekretara predsedništva Branko Radujko je postao direktor „Telekoma”, a Dušan Spasojević sa mesta savetnika državni sekretar u Ministarstvu odbrane,potom i ambasador u Turskoj.
Međutim, ima i onih, koji su neslavno otišli iz kabineta poput Aleksandre Drecun (direktor Centra za promociju nauke), ali i prebega ili prevrtača poput Vladimira Cvijana koji je prešao u protivnički tabor i sa sobom izneo nešto od svojih „projekata”. Od dvojca „Idola”, Krle–Šaper, samo je dr Nebojša Krstić – Krle bio formalno savetnik, ali je gotovo urbana legenda da je među najuticajnijim ljudima iz Tadićevog okruženja Srđan Šaper. Njemu verovatno pripadaju i najveće zasluge za imidž predsednika kao i za uspešne izborne kampanje. „Piloti” su svojevremeno pevali: „Ne veruj u idole”. Slučajno ili ne, danas sa Kikijem iz „Pilota” radi Mlađan Dinkić. Jedan od najuticajnijih šefova kabineta, o kojem se nije čulo ništa loše bio je Miki Rakić. O inverziji moći slikovito govori praksa po kojoj u isto vreme kada savetnici idu u ministre, potpredsednici stranaka idu u ambasadore: Dragan Maršićanin, Vladeta Janković, Sandra Rašković-Ivić (DSS), Vida Ognjenović, Miodrag Perišić (DS). Ima i bivših ministara koji su postali savetnici (Gordana Matković, Slobodan Lalović, Milan Parivodić).
Tomislav Nikolić je otišao korak dalje. Poverljive saradnike našao je među rođacima i „svojtom”. Jedan Nikolićev rođak, šurak Miroslav Latinović, postavljen je na mesto „ličnog sekretara šefa države”. On je pre toga bio šef Nikolićevog kabineta u SNS-u, a brat je gospođe Dragice Nikolić, prve dame Srbije. Za savetnika je imenovan i drugi je predsednikov prijatelj,Milan Bačević, čija je ćerka udata za Nikolićevog mlađeg sina. Bačević je predsednik Izvršnog odbora SNS-a. Najpre je imenovan za savetnika predsednika republike,a po formiranju vlade za ministra rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja. Još jedan čovek iz neposrednog okruženja predsednika republike, doskorašnji sekretar predsedništva, Nebojša Rodić prešao je na višufunkciju. Izabran je za šefa BIA.
Jedan od karakterističnih načina za otkrivanje sedišta ove vrste moći i identifikovanje uticajnih ljudi iz okruženja visokih funkcionera sadržan je u odgovoru na pitanje sa kim se privatno druže, idu na piće ili na večeru. Retko ko od njih je izlazio na izbore i proveravao svoj legitimitet. Za političku moć i vlast – kao institucionalizovan oblik moći, postoji samo jedna pretpostavka. Potrebno je da na izborima dobijete dovoljno glasova. U tom slučaju stičete legitimitet i preuzimate odgovornost. Oni, koji svoju neformalnu moć potvrde na izborima (stranačkim ili državnim), imaju legitimnost, moć i odgovornost. U suprotnom, radi se o skrivanju iza šefovog autoriteta, odnosno reč je o moći bez odgovornosti.
Slaviša Orlović
objavljeno: 14.08.2012
