Izvor: Politika, 09.Maj.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet za izbor zanimanja (1)
Sistem vrednosti zbunjuje mlade pa se mnogi opredeljuju za škole koje će im kasnije omogućiti manji napor na poslu
Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) pomaže u profesionalnoj orijentaciji učenika završnih razreda osnovnih i srednjih škola, ali i onima koji se dvoume da li da promene zanimanje. Naš cilj je izbor odgovarajućeg zanimanja, odnosno prevencija nezaposlenosti.
U 30 filijala NSZ ovaj posao obavljaju savetnici za planiranje karijere koji su po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obrazovanju psiholozi. Naše iskustvo govori da je za đake koji se opredeljuju važno da budu obavešteni o zanimanjima i dostupnim obrazovnim profilima. Osim centara za informisanje i profesionalno savetovanje, zahvaljujući PBILD projektu, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, učenicima je dostupan i „Vodič za izbor zanimanja” na sajtu NSZ. Škole koje nemaju pristup internetu mogu besplatno da instaliraju ovaj interaktivni softver. Organizujemo i sajmove profesionalne orijentacije, sarađujemo sa školama, organizujemo radionice i nastojimo da učenicima pomognemo da sami donose odluke u vezi sa izborom buduće profesije. Procedura u našim savetovalištima je standardizovana. Učenici se uglavnom testiraju u grupi, a zatim se obavljaju pojedinačni razgovori. Testiranje je obimno i traje više od dva sata. Testovi mere opšti koeficijent inteligencije, ali i specifične sposobnosti od značaja za buduće zanimanje. Ispituju se profesionalna interesovanja, opšta kultura i informisanost. Posebna pažnja se posvećuje učenicima koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga mogu da pogrešeu izboru škole.
Tokom godine oko deset hiljada mladih prođe kroz postupak psihološke procene, mada je naš cilj da savetovanje bude još masovnije, ali da se time bave same škole i savetovališta za mlade.
Posle završenih testova, svakom ispitaniku saopštimo kakve je rezultate postigao, u čemu je uspešniji, u čemu nije, pa ako je zainteresovan za neko zanimanje, koje bi sposobnosti morao da pojača. Vlada mišljenje da su generacije koje stasaju s nešto slabijim opštim nivoom znanja, mada bih rekla da u svakoj generaciji ima dece koja su intelektualno radoznala i one koja su manje radoznala. Sistem vrednosti zbunjuje mlade pa se mnogi opredeljuju za škole koje će im kasnije omogućiti manji napor na poslu. Ipak, u zrelosti se ispostavi da je „naporan posao” prilično diskutabilan pojam i da zaista zavisi od toga koliko volimo to što radimo.
Razgovor koji se na osnovu postignuća na testovima vodi sa učenicima spada u veoma osetljive jer ovi mladi ljudi treba da razgovaraju o vrlo važnom životnom pitanju – o poslu kojim će se baviti sa osobom (psihološkim savetnikom) koju vide prvi put. Taj razgovor se završava formiranjem ,,rang-liste” zanimanja (dva ili tri) koja testiranom učeniku najviše odgovaraju. Ako je učenik zainteresovan za nešto za šta ne pokazuje odgovarajuće sposobnosti onda mu se kaže da bi morao više da razvija upravo te sposobnosti. Da više uči matematiku, ili da ide na pripreme, ako je umetnost ili arhitektura u pitanju. Važno je i to kako učenici provode slobodno vreme, jer ponekad profesionalni potencijali se kriju upravo u načinu na koji se koristi slobodno vreme. Naime, iz razgovora s decom saznajemo da ih ,,ništa ne interesuje” osim što u slobodno vreme crtaju, bave se nekim sportom, sviraju na nekom instrumentu ili nešto pišu. To znači da već postoji neki trag ka izboru zanimanja. NSZ nema mogućnosti da dobije povratne informacije o tome šta se dešava sa onima koji su bili kod nas na savetovanju to jest koje su škole upisali i koliko su kasnije bili uspešni u svojim karijerama. Ipak, na testiranjima se često pojavljuju deca roditelja koji su nekad takođe radili ove testove, što znači da im je to iskustvo bilo korisno.
Načelnik odeljenja za profesionalnu orijentaciju i planiranje karijere u Direkciji Nacionalne službe za zapošljavanje
Vesna Čekić
objavljeno: 09.05.2013.
