Izvor: Politika, 28.Avg.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savamala po drugi put među Srbima
Vraćanjem na reke, vraćamo se i u stari centar grada, prostor oko današnje železničke i autobuske stanice
Ovih dana, i uopšte poslednjih godina, dosta se priča na temu povratka Beograda na svoje reke. Ovo je deo svetskog trenda, gradovi se otvaraju ka rekama, a na rečnim obalama umesto magacina ničurestorani igalerije. Ta dinamika srećom nije zaobišla ni Beograd, a izražava se kroz oživljavanje Savamale, Beton hale, izmeštanje Železničke stanice, postavljanje Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << putnog pristaništa, moguću rekompoziciju Luke Beograd itd. Osim silaska na reke u Beogradu je prisutna još jedna urbanistička tendencija, a to je džentrifikacija. Džentrifikacija je proces povratka kreativnih i viših srednjih klasa u centar grada, u radničke kvartove ili magacinske prostore, gde su obično napušteni ili zapušteni objekti, ali na dobroj lokaciji. Tada, planski ili stihijski, na mestima gde su ranije bila stovarišta,počinju da niču nove zgrade, tržni centri, umetnički prostori. Zvuči poznato? Upravo je to ono što se dešava na Savi. Ali, hajmo od početka.
Sve je, naime, krenulo sa Romima. Sećamo se raseljavanja Roma ispod Gazele 2009, što je u stvari samo proces džentrifikacije na delu, toliko puta viđen u svetu. Iako ljudima koji su raseljeni sigurno nije bilo prijatno, javni prostor se ne može zauzimati po sopstvenom nahođenju, a pogotovu ne na centralnoj lokaciji pored reke. Uz mnoge druge, javio se De Berdemaker, gradonačelnik belgijskog grada Larnea, da „izrazi zabrinutost“, iako je Beograd pomenutim Romima obezbedio smeštaj i lična dokumenta. Kao neko ko je živeo u Belgiji, sa sigurnošću tvrdim:da sam razvila šatru u centru nekog belgijskog grada, jer mi odgovara lokacija, bila bih raseljena ,,u roku od odmah”. Uz dužno poštovanje gradonačelniku Larneu, podrazumeva se da grad Beograd pripada svima i da javne površine moraju ostati javne.
Otvaranje centra grada prema reci može se videti i kroz sve gušće raspoređene splavove na Savi. Na mestu gde je pre samo četiri godine bilo jedino kartonsko naselje u Evropi u centru nekog glavnog grada, sada je zelena površina, a na tom delu reke ubrzano niču splavovi, te noćni život Beograda postajejasno zoniran i lakše dostupan. Ako se ovako nastavi, verujem da će za pet godina ceo tok Save od Kalemegdana do Ade biti ispunjen splavovima i brodovima.
Vraćanjem na reke, vraćamo se i u stari centar grada – Savamalu, prostor oko današnje železničke i autobuske stanice. U 19. veku,pa sve do Drugog svetskog rata,Savamala je bila centar srpske trgovine, politike i građanskog života. Dok su se na Kalemegdanu smenjivali Turci i Austrijanci, srpskii ostaliživaljstanovao je oko Tvrđave. Miloš Obrenović je za novi centar Beograda odredio Savamalu (jer je bila van domašaja turskih topova) i za samo jedan dan džentrifikovao ju je. Za razliku od sadašnjih beogradskih vlasti, knjaz je džentrifikaciju sproveo vrlo agresivno i u jednom danu raselio siromašno stanovništvo, te sagradio zgrade s raskošnim fasadama i u njih naselio bogate trgovačke i građanske porodice. Do Drugog svetskog rata Savamala je postojala kao centar grada, ali onda biva zaboravljena i tranzit teškog saobraćaja postaje njena realnost.
Posle 60 godina tihovanja,Savamala opet postaje vibrantni kvart. Može se reći da je džentrifikaciju Savamale ovog puta (2007.) pokrenuo Nemanja Petrović, pomoćnik predsednika opštine Savski venac. Uz još dva vrlo bitna aktera: Kulturni centar „Grad“ i „Mikser Haus“. Prema rečima gospodina Petrovića, trenutno je u izradi Plan detaljne regulacije koji će urediti urbanizam celog kvarta, čak i lagume ispod Savamale, koji zakonski dosadanikad nisu bili regulisani, pa se nije znalo šta s tim prostorom. Planira se i izgradnja novih stambenih objekata, koji će dovesti novih 1.500 stanovnika u ovaj kraj, u kojem trenutno živi njih 2.500. Što se lokala tiče, neizvesno je koja će im biti namena, pošto čak 80 odsto njih ide u restituciju – potomcima bogatih porodica iz prošlog pasusa. Nadajmo se da će i novi vlasnici shvatiti značaj Savamale, i podržati ideju uzdizanja nove kulture i demokratizacije javnog prostora u Beogradu.
Džentrifikacija je donela dobro Beogradu, ali ona ne sme biti ni preagresivna. Ideja de se moderni kompleks iranske arhitektinjeZahe Hadid smesti u kompleks Beko, tik uz Kalemegdan, primer je kako džentrifikacija može da uništi dušu grada. Osim što će se obesmisliti urbani pejzaž Kalemegdana, jer ova građevina pored Tvrđave deluje kao da je s Marsa pala, po ko zna koji put ćemo pokazati koliko (ne) cenimo svoje nasleđe.
Student Master studija Održivog teritorijalnog razvoja na Sorboni 1
Ana Marija Popović
objavljeno: 28.08.2013.
