Izvor: Vostok.rs, 16.Nov.2013, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarajevski atentat: Propaganda i pogromi Srba
16.11.2013. -
U ustavu UNESKO-a je napisano: „Svi ratovi počinju, ne na bojnim poljima, već u glavama ljudi“. U vreme Prvog svetskog rata je postalo savršeno jasno kakve gigantske rezultate može imati dobro isplanirana propaganda.
Austrijske novine su vodile aktivnu propagandu sa ciljem da čitaocima predstave da atentat na nadvojvodu Franca-Ferdinanda nisu počinili obični ultranacionalisti, koji su verovali da služe slobodarskoj stvari, već da se iza svega kriju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << uticajni političari iz Srbije. Kampanja je bila toliko efikasna da je izazvala neviđeni linč Srba i velike demonstracije ispred srpske ambasade u Beču. Ako bi neko i posumnjao u to da je Srbija zaista odlučila da zaigra opasnu igru sa mnogo jačom Austrijom, to im se odmah ubedljivo objašnjavalo time da je ona samo eksponent Rusije.
"U noći uoči ubistva naslednika, do duboko u noć je trajao pir kod ruskog ambasadora", pisale su austrijske novine. Ovakve vrste dezinformacija su imale za cilj da izazovu nemir kod stanovništva umiruće imperije.
O manipulacijama austro-ugarske propagande opširno donosi ruska štampa. List "Ruskie vedomosti" od 21. juna 1914 piše:
"Zaista, kada je 20. maja stigao glas da je minirana austrijska ambasada u Beogradu, mnogi su u to poverovali. Počeo se širiti strah "Znači, rat! Nema druge“.
Posledice ovakve propagande su bile užasne. Dopisnik "Ruskih vedomosti" se nalazio na lice mesta:
"Velike razmere antisrpskih demonstracija primoravaju dobronamernu štampu da ukaže na opasnost od propagande, koju vode šovinistički organi. Ovi poslednji za sve optužuju Srbiju, uplićući tu i Rusiju. Vlada Srbije, bez sumnje, nije učestvovala u zaverama, ali nije mnogo radila ni na zaustavljanju antiaustrijske propagande, koja je trovala srpsku omladinu. Ali, ne može se za prestup nekoliko ekzaltiranih lica progoniti ceo narod... Trećeg dana nakon atentata, grupa maloletnika je držala pod opsadom ambasadu i uzvikivala "Dole Srbija!". Ponekad bi im se čuli i povici: "Dole Rusija!". Paljene su srpske zastave. Potisnuti od ambasade, demonstranti su krenuli ka crkvi. Pokušali su da priđu i ruskoj ambasadi. Ambasade Srbije i Rusije su čuvali jaki odrede policije".
Za to vreme, linč Srba u Sarajevu i širom Bosne i Hercegovine se nalazio u punom jeku:
"Na ulicama Sarajeva se pojavila grupa hrvatske omladine i studenata špartajući gradom sa povicima: "Živeli Habsburzi". Malo po malo, gomila se uvećavala. Skandiralo se "Dole Srbi". Omladini se pridružila i muslimanska rulja, zavedena, očigledno, pasivnošću organa reda. Niko od prestupnika nije uhapšen. Prve žrtve pogroma su bile srpske prodavnice. Ceo njihov kvart je bio razrušen. Nakon toga, opijena masa je počela da atakuje na srpske javne zgrade i stanove u kojima nije mogla očekivati veliki otpor. Na kraju, nije ostala cela ni jedna srpska kuća. Svuda po ulicama su se vukle gomile otpadaka od zidova razrušenih prodavnica, polomljeni nameštaj i drugi tragovi razgroma. Linč je trajao sve do večeri, kada je proglašeno vanredno stanje. Policija, koje nije manjkalo (samo ih je za doček prestolonaslednika u Sarajevu bilo stacionirano 1000) nije skoro, uopšte, reagovala."
"Svako ko nije znao šta se juče dogodilo,"- piše dopisnik bečkog lista"Neue Freie Presse" dan nakon atentata, - "pomislio bi da se ovde dogodio zemljotres".
Međutim, ne može ceo narod da ispašta za postupak nekoliko ljudi! U tom smislu, dopisnik lista "Rusko slovo" ogorčeno piše:
"Ako ovaj čin nacionalne mržnje izaziva užas (misli se na atentat), to sa druge strane, taj užas ni ukoliko ne ublažava odbojni i sramotni karakter tih akcija, kojim su na događaj odreagovali tzv. "lojalni" elemenati u Bosni i Hrvatskoj - deo Hrvata-katolika i Muslimana, neprijateljski raspoloženih prema Srbima, koji su time želeli da pokažu svoju lojalnost prema vlastima. Odani elementi u bosanskom parlamentu su spremni da se odreknu svih prava garantovanih ustavom, kako bi time dali mogućnost vlastima da uhapse najistaknutije parlamentarne predstavnike srpskog stanovništva. Ukratko, odlučni odgovor na "velikosrpsku propagandu" imao je za cilj da pokaže da uslovi života Srba u okviru Habzburške monarhije mogu postati nesrazmerno lošiji nego što su bili do sada.
Tako je počeo prvi u XX veku pogrom Srba..
(Nastaviće se)
Milena Cmiljanić,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
