Izvor: Politika, 18.Jul.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samourušavanje univerziteta
Do danas smo čuli ko sve nije nadležan za preispitivanje valjanosti i kvaliteta doktorskih disertacija, ali se još niko nije oglasio da javnosti saopšti ko je nadležan za takve stvari
Medice, cura te ipsum.
(Lekaru, izleči sebe – latinska poslovica)
U „Politici” je prošle nedelje (10. jula) objavljen izveštaj sa sednice Konusa. Dovoljan je i sam naslov „Konus nije nadležan za doktorat ministra policije” da se običan čitalac zapita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za šta su nadležni, ako nisu nadležni za ocenu valjanosti doktorata. U tekstu ima još mnogo bisera: da Konus nema ovlašćenja da formira komisiju za ocenu pojedinačnih doktorata, ali da se zalaže za veću transparentnost u postupku sticanja ovog akademskog zvanja, ili da ni po Zakonu o visokom obrazovanju ni po sopstvenom statutu ovo telo nema takva ovlašćenja. Naravno, isti taj Konus namerno je propustio da saopšti gde to u pomenutom zakonu piše da je Konusu zabranjeno da se bavi kvalitetom nastave na univerzitetima i kakve bi to sankcije Konus pretrpeo ako bi, kojim čudom, odlučio da se bavi i kvalitetom (doktorske) nastave na univerzitetima.
Već više od mesec dana ne mogu da se nađu nadležni za ocenu valjanosti i kvaliteta doktorske disertacije i pored najbolje volje i truda nadležnih. A više od sedam godina, iako se zna ko je nadležan za to, nikako da se reši slučaj s kupoprodajom diploma na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Jednom reči, bilo da se ne zna ko je i za šta nadležan, bilo da se to tačno zna, u zemlji Srbiji ništa ne može da se reši u razumnom roku.
U pomenutom Zakonu o visokom obrazovanju ima mnogo besmislica i nesuvislosti. Dovoljna ilustracija za ovakvu tvrdnju jeste odredba (član 17) o „samovrednovanju”, prema kojoj „visokoškolska ustanova sprovodi postupak samovrednovanja i ocenjivanja kvaliteta svojih studijskih programa, nastave i uslova rada”. Zato nam je, zahvaljujući zakonodavcu i njegovoj besmislici o „samovrednovanju”, stanje na univerzitetima idealno. Otuda i nema razloga za bilo kakvo preispitivanje. Još da su autori pomenutog zakona uneli i odredbu o „samoocenjivanju” studenata, stanje na univerzitetima bilo bi još mnogo bolje. Još je veća besmislica član 86 (prava i obaveze studenata), u kojem je pobrojano devet prava i samo četiri obaveze. Autori zakona su propisali studentu obavezu da „ispunjava nastavne i predispitne obaveze”! Šta li na fakultetima rade profesori kad studenti ispunjavaju nastavne obaveze? Velika univerzitetska pamet bila je potrebna da se smisli da student ima obavezu da ispunjava nastavne i predispitne obaveze, a da nema obavezu da, recimo, redovno pohađa nastavu i polaže ispite. Možda je ovo jedna od „rupa u zakonu” koja dozvoljava da ispiti baš i ne moraju da se polažu, već mogu i da se kupe. Ispit po ispit, i kupljena je i diploma.
Ako bismo sledili logiku saopštenja sa sednice Konusa da nema zakonskog osnova za razmatranje valjanosti i kvaliteta doktorske disertacije, onda je sve jednostavno i jasno. Kupoprodaja diploma nije nezakonita jer u Zakonu o visokom obrazovanju nigde ne piše da se diploma dodeljuje samo onome ko je položio sve ispite (tamo se pominje skupljanje nekih bodova), a ne piše ni da se diploma ne sme kupovati, odnosno prodavati. Prema tome, nema zakonskog osnova za udaljavanje (makar samo to!) prodavaca diploma, jer su oni, po istoj logici, radili u skladu sa zakonom o visokom školstvu.
U pomenutom zakonu ipak ima mesta za preispitivanje „kvaliteta studijskih programa, nastave i uslova rada” (član 19). Takva „provera ispunjenja obaveza samostalne visokoškolske ustanove… u pogledu kvaliteta vrši se u skladu sa pravilnikom koji, na predlog Nacionalnog saveta, donosi ministar…”. Tako komisija „obavlja proveru ispunjenja obaveza samostalne visokoškolske ustanove… u vezi sa kvalitetom prema godišnjem planu poslova, po posebnom nalogu Nacionalnog saveta, na zahtev samostalne visokoškolske ustanove ili ministra”. I u Statutu Konusa (član 7 t. 1, 3, 9, 22) ima odredbi na osnovu kojih može i mora da se obavi „preispitivanje kvaliteta” samostalne visokoškolske ustanove (opet je velika univerzitetska pamet smislila rogobatni naziv koji zvuči „učeno”, umesto, prostački rečeno, fakultet ili univerzitet).
Zbog toga saopštenje Konusa, navedeno na početku ovog teksta, jeste najbolji doprinos samourušavanju i samoukidanju univerziteta. I valjalo bi da se članovi Konusa zamisle nad citiranom latinskom poslovicom. Ipak, univerziteti treba najpre sami sebi da pomognu (da se sami „izleče”). Čak i da nema zakonske obaveze, kako tvrdi Konus, razlog za preispitivanje mogli su da nađu u nečemu što se zove moral. Da li članovi Konusa osećaju makar moralnu odgovornost što nam se i univerzitet urušio? Da li se ukidanjem Suda časti rešava pitanje etičkih prekršaja na Univerzitetu? Nema suda časti i nema etičkih prekršaja. Da li članovi Konusa osećaju bilo kakvu moralnu odgovornost prema mnogobrojnim doktorima nauka koji su časno i pošteno stekli svoje doktorske diplome?
Do danas smo čuli ko sve nije nadležan za preispitivanje valjanosti i kvaliteta doktorskih disertacija, ali se još niko nije oglasio da javnosti saopšti ko je nadležan za takve stvari. Ostaje nam kao jedina nada uprava „Vodovoda i kanalizacije”. A doskora je to, izgleda, jedino bila Zemljoradnička zadruga iz Gornje Pambukovice, kad već nije Konus, ali je i ona opljačkana i uništena posle uspešne privatizacije.
Naučni savetnik
Branislav Simonović
objavljeno: 18.07.2014.
